Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

105

ставидо даје сама промена као таква сложена. (јер простоту момената садашњости и сам Аристотело признаје) 14 онда је из саме природе времена нужно да су ти компонуЈући делови саме промене један за другим. На основу пак раније изведеног аргумента сваки од тих делова мора да буде прост, јер ако би се и у њему протпоставили делови, онда је немогуће њихова симултана датост, пошто је коегзистенпија времених делова немогућа; они пак не могу бити ни у сукцесивном низу јер онда не би били сви реално дати, пошто је реално дато само оно што је непосредно дато. Једновремена датост пак сукцеслвних делова је немогућа. Дакле времени делови су нужним начином прости и недељиви. Али ако би се и поред тога упорно остало при супротном тврЈђењу хотећи и по цену саме логике спасти континуитет времена, онда нс треба много, па да се, загледавши мало пажљивије у природу континуиране промене, призна њена апсолутна немогућност. Ако је промена сложена т. ј. ако сама промена траје, онда сс питајмо да ли <су њени делови нрости или је сваки од њих такође сложена промена т. ј. сваки од њих траје, садржавајући у себи делово, за које исто то важи итд. 111 тДпИит. Заступннк континунтета мораће да се одлучи за ово друго. Али тако .је пгго апсолутно немогуће. Као што Јум и Беркли тврде да би једна просторна престава, садржавајући у себи бесконачан број такође распростртих делова, морала да буде екстензијом беекрајно велика, исто се тако мора признати да промсна која би се састојала из бесконачног броја иромена које трају и сама морала бесконачно дуго да траје. Дакле, ако претпоставимо апсолутни континуитет простора и времена, онда морамо да тврдимо да се свака тачка нросторна као сложена из бескрајног броја распростртих делова претвара у бесконачност, а сваки моменат времена т.ј. свака промена у вечност. Али кад се ствар мало озбиљније загледа онда мора да се нризна да је ова бесконачна екстензија како времена тако и простора у ствари празна Фикција и нигата више. Ми смо видели да простор схваћен као континуум није могућ као распрострт, што значи ни више ни мање до ди да континуум и ако је могућ не може у екстензивном слшслу да се разликује од просте и недељиве просторне тачке. Исто то важи и за време. Као што би се простор без иреалних тачака слио у Једну једину тачку, јер су иреалпе тачке оно што чини скстензију простора, исто би се тако и свако време без ванвремених момената 14 Види о томе А гс М у Ј иг СгевеМсћ(;е с1ег РћПозорМе: »2епо8 Вел\ 7 е18е ^е^еп <1:о Велге^ип^", уоп с1-г Вгашз1ау Ре (гошеУ1СЗ; ст. 66. У тој расирави иоказано .је кДко се Зеновп Докааи са гдедишта двоФормног Финитизма, чији је оснпвалац сам пиоад исте расВраве, врло лако могу да реше а као тешкоће за немогућиост решења лробдема кретања цостају тако рећи ништавне.