Просветни гласник

10*

X р 0 н и к д

147

звитку примењене хемије и оида поред оних многобројних редовних и споредних дужности проФесор хемије у вед. гаколи није у стању интензивније да се бави п самосталним научним радовима, којима би се по најрадије бавио. Кад се још зна, да лроФесор хемије у нашој ведикој школи није имао ни ту срећу, да добије сталног и довољно спремног асистента, онда се може лако оденити, у каквим се приликама налазио. Тек пре две године, тадањи проФесор хемије у великој шкоди (писац овог реФерата) успео је, да се оснује доцентура за Физичку и органску хемију, претпостављајући, да ће тиме у млађим снагама добити неку помоћ и у другим радовима. Доцентура за физичку хемију остварена је, али због реорганизације вел. школе остало је и даље, да проФесор хемије поред осталих дужности држи предавања и из целокупне хемије. У хемијској лабораторији вел. школе вежбали су се ученици поглавито аналитичким радовима, норед тога и прављењем препарата и вежбањима из Физичке хемије. Пре две године писац овог реФерата заменио је у хемијској лабораторији вел. школе уобичајена вожбања из аналитичке хемије за иочетнике вежбањима по упутству, које је израђено у новом физичко-хемијском правцу од Д-ра Александра Смита проФесора хемије на универзитету у Чикагу (немачки превод од Хабера и Штекера). Тај начин вежбања, који је за почетнике у Америци у опште усвојен, заслужује на сваки начин већу пажњу, јер почетници могу заиста тим путем лакше и брже више да науче но уобичајеним монотоним аналитичким реакцијама. Зато је тај начин вежбања усвојен у хем. лабораторији вел. школе, ма да, као што је познато. одузима наставнику много више времена, јер мора да је много више уз ученике но код почетних аналитичких радова. У нашој великој школи („универзитету") слушаоци хемије поглавито су кандидати за наставнике средњих школа и техничари и врло их је мало, који се специјалније баве хемијом, т. ј. који би по свршеном школовању могли да Функционишу као хемичари. Нема сумње да би и таквих било више, кад би се само прилике у универзитетској лабораторији поправиле. Примењена хемија у Србији у опште, налази се још у лрвим стадијама развитка. Она се и код нас ггочела развијати из ааотекарске струке, која је такођер још доста млада установа јер тек иосле делимичног ослобођепа од Турака и то тек после 1829. године почела се сређивати и развијати. 1 Пре тога и апотекарска струка, у Србији била је одприлике као тада у Турској.

1 Др. К. Николић, конгрес српских лекара и природњака у Кеограду септембра 1904. књига I. стр. 69.