Просветни гласник

148

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Прва, етручњачки уређена апотека отворена .је у Београду тек 1829. године, затим 1836. године отворена је Крагујевцу „ земаљска аиотека ", нод називом „ дворска и војна аиотека", која је носде тога 1842. године пресељена у Београд. У тој државној апотеци извршене су прве службене санитетско-хемијске анализе. Први српски државни апотекар био је дакле у исто доба и први српски државни хемичар. Државном апотекару, поред других дужности, поверено је 1852. године и аналисање минералних вода, које су дотле аналисане у Бечу. Нарочитим актом министарства унутрашњих дела наређено је, да се минералне воде не шаљу више на аналиеање у Беч, већ да се врше у земљи и то пред комиеијом, у којој су били чланови: „шеФ санитета, државни апотекар и други а нарочито проФесор хемије у војној академији". Та комисија имала је задатак да прегледа редом све минералне воде у Србији и да им одреди њихову вредност. Државна аиотека била је дакле у исто доба и државна хемијска лабораторија и то све до октобра 1859. године, кадаје тек највишим решењем одобрено: „да се при попечитељству внЈтрених дела установи једна лабораторија за извршење преких санитетских нотреба и да се отвори једно звање правитељственога хемичара, који ће руковати том лабораторијом са годишњом платом од 600 талира." У тој лабораторији, која је основана „ за извршепе иреких санитетских иотреба" само један хемичар без асистента, отправљао је све државне а и многе приватне хемијске послове у Србији. То је трајало тако, више од 20 година и тек законом о уређењу санитетске струке и о чувању народнога здравља од 31. марта 1881. године основано је још једно звање државног хемичара еа истим задатком. Том приликом подигнута је у Београду и нарочита модерна зграда за државну хемијску лабораторију. И велика школа и војна академија имали су раније своЈе лабораторије а било је, и сад има мањих лабораторија, али ми ћемо се овом приликом задржати поглавито само код државне хемијске лабораторије, јер у томе заводу примењена хемија у Србији била је најјаче заступљена. Из целе Србије упућивани су државној хемијској лабораторији најразличнији предмети на иепитивање. Поред испитивања дробова на отрове, испитивања крвних мрља и од снерме, сумњивих смеша, лекова, отрова и норед испитивања воде за пиће, хране, зачина и других предмета, који би својом уиотребом могли шкодљиво утицати на здравље људско, поред тих и других сличних хемијско-судских и санитетских анализа. које би се још могле уврстити у ред Ђ иреких санитетских иотреба", у државној хемијској лабораторији, која је под управом санитетског одељења министарства унутрешњих дела, испи-