Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

149

тивани су у великој мери и такви предмети, који са еанитетском струком аисолутио никакве везе немају. Тако на пр. разноврсни наши пољопривредни производи, земље, (па и семење, на клицавост и нечистоћу), иснитиване су и тканине, и предива и боје, вршене су техничке анализе разних врста машинског и другог уља, руда, метала, легура, топионичких производа, угљена, параФинског шкриљца, вода за индустријске потребе, воштаних свећа, хартије за иисање, штампање и цигарете, разних запаљивих предмета, лажних новаца и т. д. Многи предмети слати су државној хемијској лабораторији ради испитивања и оцене из царинарнице, управе државних монопола, дирекције срнских државних железница, унраве државне штампарије и т. д. Из једне лабораторије за иреке санитетске аотребе развила се дакле установа, којој су из целе земље упућивани најразноврснији предмети ради хемијскога прегледа и оцене. Ирема томе биле су тада веома повољне прилике, да се из те хемијске лабораторије, за преке санитетске потребе, створи сад једна велика рационално уређена државна хемијска лабораторија, која би се у довољној мери могла снабдети потребним стручним снагама и осталим потребама и у којој би се примењена хемија у Србији могла најбоље и најбрже развијати. У почетку имало је само да се према оним многобројним и разноврсним пословима попуни персонал у лаборатори.ји, ј ер само два државна хемичара и то без помоћника, имали су да савлађују не само све оне послове, који су им упућивани, већ да се у исто доба ста рају и о унапређењу своје струке и лабораторије, да као стручњаци присуствују многобројним комисијама и т. д. Поред тако великих иослова и сама организација државне хемијске лабораторије много Је сметала правилном развијању те установе. Предмети за хемијска испитивања упућивани су редовно преко санитетског одељења министаретва унутрашњих дела једном или другом хемичару, који међу собом нису имали у раду готово никакве везе. и сваки је у лабораторији свога одељења засебно радио. II сама зграда држ. лабораторије удешена је за два сасвим одвојена одељења, која су имала а и сад имају сепаратне улазе са лица зграде. И један и други хемичар независно су дакле један од другог руковали својим одељењем, били су дакле као неки управници својих одељења, али у ствари обојица су били под управом начелника санитета, који се и према своме положају као лекар, није ни могао више заузимати за унапређење хемијске струке нарочито у колико она нема везе са санитетом. И ако је и једном и другом хемичару била неопходно потребна помоћ у лабораторијским пословима, ипак то се иикако није могло