Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

151

ском суду ставља у дужност да Ђ обра&а нарочиту иажњу и контролише аромет хране, зачина и других иредмета од утицаја на здравље људеко и сиречава држапе и продавање фалсификоване и укварене хране, ии%а и зачина, и у оиште евију иредмета, који би својом уиотребом могли шкодљиво утицати на човечије здравље" (чдан 36, тачке б. старог а чл. 95. т. 5. новог закона о општинаиа). На основу те законске одредбе а по предлогу писда овог реФерата издао је затим суд београдске општине према решењу одбора општинског од 18. маја 1892. год. наредбу о надзору у промету хране зачина и другпх предмета са специјадним одредбама о контролисању промета млека, вина, иива, ракије, сирЛета уља за јело и иосуђа. Послови општинскога хемичара тако су се нагло развијали, да је већ и њему била потребна помоћ. Ади код нас се на жадост веома тешко надазе и добивају помоћници. Само кад би се и код нас могла добити солидна и стручна помоћ и извршила нравилна подела рада, брзо би се и у држ. хем. лабораторији развијали послови и у другим правцима онако, како се развиЈају у сличним установама већих и напреднијих држава. Без обзира на то, да ли су два државна хемичара у стању била да савладају све оне послове, који су им упућивани, све се већа пажња поклањала хемијском испитивању нарочито минералних вода, руда, пољопривредних производа, затим предмета, које треба приликом увоза у земљу на царинарницама хемијски прегледати, разних предмета за управу државних монопола, извесних предмета, које набавља држава на нр. за војне потребе, државну штампарију, дирекцију српских државних железница итд. И ако се према томе увидело, да су поменути хемијски послови одвећ корисни, ипак из разних сасвим неоправданих обзира, није се могло успети, да се ирема тим иоеловима приступи и реорганизацији државне хемијске лабораторије. Писац овог реч>ерата израдио је тога ради према нашим ириликама и енецијални пројекат закона о државној хем. лабораторији, по коме би се створиле новољније прилике за развитак примоњене хемије у Србији. Све што се могло, урађено је, да се тај пројекат оствари, али су нрилике биле такве, да се у томе раду није могло иостићи оно што се желело. У томе раду писац овог реФерата успео је само то, што су оба одељења државне лабораторије спојена у једно (решење министарства унутр. дела од 24. Фебруара 1894. године). На тај начин добила су оба одељења заједничку администрацију, заједничку библиотеку, могла су се боље комплетовати у заједничким већим скупоценијим апаратима, дата је прилика, да се оба хемичара боље сиора-