Просветни гласник

152

ироовитни глаоник

зумевају о дабараторијским поедовима, да их стручњачки узајамно прокритикују, да један другом помажу итд. Као год што иретерана централизација има својих мана, исто тако, па и много мање може се одобрити, да се без обзира на снрему за сваког хемичара отвара засебна лабораторија, у којој он мора сам да извршује све од најкрупнијих до најситнијих послова. И после спајања оба одељења држ. лабораторије није повећан персонал. Управник дабораторије са једним државним и општинским хемичаром имали су и даље да савлађују послове, за које кад би се рационално развили, не би много било ни 6 па ни 7 хемичара, и не рачунајући ту и други за те послове потребан сломоћни персонал. Место да се тако нрема величини и врсти нослова у опште попуњавао персонал државне хем. лабораторије, пошло се другим, за наше ирилике сасвим погреганим путем. Није усвојен предлог писда овог реФерата да се на пр. за министарство народне привреде узме један или два хемичара а тако исто и за царинарницу београдску па да и они. као општински хемичар до бољих прилика раде у државној хем. лабораторији, није усвојен тај предлог, веЛ се иристуиило отварању нових лабораторија. Отварање нових лабораторија могло би се још можда оправдати, кад би српска држава располагала довољним бројем јачих снага и помоћног персонала и изобиљем у материјалним срествима. Али пошто то није случај, онда се никако не може оправдати што се приступило распарчавању држ. хем. лабораторије, која је оида врло добро уређена и тако пространа, да су у њој могли врло добро да раде не само два и три већ десет и више хемичара. Поред такве лабораторије, у којој су раније извршавани и хемијски нослови за министарство народне привреде, за царинарнице и за управу државних монопола и у којој би се могли и у будуће сви ти послови најбоље свршавати, само кад би се у истој лабораторији повећао број хемичара, поред дакле једне модерно уређене и иростране лабораторије, отварају се три нове хемијске лабораторије и то за министарство народне привреде за царинарницу и за управу државних монопола. Све три ове лабораторије развиле су се као што видимо из државне хем. лабораторије, али су се од ње одвојиле у невреме и уређивале су се сасвим самостално не користећи се довољно искуствима старе државне хем. лабораторије. Уређивање нових лабораторија није ни лак ни нријатан посао. II у времену и новцу мора се много потрошити док се лабораторија уреди, и то у толико више у колико мање искуства има онај, који лабораторију уређује. Нема сумње, да би несразмерно корисније било кад