Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

159

потпуно одговара смислу и циљу биолошке наставе, јер захтева уираво такав распоред градива, какав је условљен узајмидом организама, као и одношајима њиховим према околној природи. Па ипак многи последници Јунгеови, не само да су у својим радовима мање више одступали од ове Формуле, већ их је много, који су је, из разних разлога са свим напустили, употребљавајући у издагању биодошког градива са свим друге методе. Тако ми данас, покрај „животних заједница, у разном виду и обиму, имамо још и тзв. „теорију концентрације" (КгезМпд ип(1 Р^аи; 0. Ттећаизеп; РагЊеИ итк! Ј?гоЂ&1; В. Веу^еН нтд). и систематско-биолошко груиисапе (Ј. (т. РаизГ; Ј- 'г. ЂааИе; С. ШсЈсеН и 0. КоШтеуег итд.), а то ће рећи са свим раздичите основице у распореду, обллку и начииу издагања биодошког градива. Иста таква, ако не још и већа несугдасица влада даље и односно других, чисто биолошких, момената у настави, као и у опште у погледу на обим и избор биолошког градива. Између осталога, то се особито .јасно може видети у примени и Формулисању тзв. „органских закона" у настави и других таквих општијих појмова и норама. Да би се у разноврсност биолошког градива унео извесан поредак, као и да би се правилности и сдичности код многоструких објеката н животних појава у природи группсале у нарочите заједничке Формуде односно подведе под општу тачку гдедишта, Јунгеје, као што знамо, преддожио за наставу и осам тзв. „биолошких закона". Ади ма кодико да је тај поступак, као што ћемо доцније видети, био оправдан и педагошки умесан, ипак он ни до данас у пракси није довео до какве сагласности и утврђених ресудтата. Тешкоћа у тачном прецизирању ових поЈмова, као и у њиховој употреби и обради у настави раздичитих школа, донеда је собом највећу разноврсност мишљења, како у погдеду на њихов значај и обим, тако и у поглоду на њихову оправданост у настави у опште, или посебице за поједине шкоде. Тако док једни писци и методичари овим Јунгеовим законима поричу значај биодошких закона, и своде их на ужи значај и обим, иди им од чести оспоравају чак и вредност правидних органских појава (као што је на пр. случај са законом „штедљивости"), дотле их други са свим избацују из наставе, као апстрактне појмове, који премашују моћ ученичког схватања, нарочито у млађим годинама, односно у нижим разредима и шкодама. Као што се, дакле, види и у самим едементарним моментима биолошке наставе налазимо још и даље највећу несугласицу у мишљењу и гледиштима код разних представника биолошког правца. Што се нак тиче ширих и општијих биодошких појмова, какве нам представљају еводуционе и Дарвинистичке доктрине, ту се разна гдедишта тодико размимоидазе, да их многи у принципу и искључују из наставе. Са обзиром на то, многа основна учења еволуционе и Дарвинове тео-