Просветни гласник

160

НРОСВКТНИ ГЛАСНИК

рије, као што су на пр. начело: селекдије, насдеђа (наследност иди ненасдедност задобивених особина) придагођавања (активно и пасИвно). подног одбирања, мимикрија итд. ни у науди нису још довољно пречшпћена и утврђена, тај нам поступак може, на нрви поглед, изгледати и оправдан. Па ипак, ми ћемо додније покушати да покажемо, шта оскудида оваких екскурза у биолошкој настави управо значи, не само у стварном погдеду, са обзиром на потребу наставне дедине и научне досдедности у биодошком тумачењу Факата, већ и са гдедншта Формадног наставног циља. Кад се свему томе дода најзад и та околност, да је извођење биодошког метода у настави често и немогућно, бар за данас, у свој потпуности и доследности постићи, у кодико су нам многоструке везе и одношаји између органских обдика и Функдија и спољашњих животних погодаба кашто са свим иди непознате, иди чак и неприступачне нашем посматрању и схватању, онда нам је тек јасно: колико је биодошки метод у настави јестаственичкој још непотпун, неразрађен и несавршен и са кодико је тешкоћа, због тога, његово уношење и обрађивање у настави скопчано. Овако нам стање ствари у главноме нредставља за данас биодошки метод у настави јестаственичкој ; то су у најопштијим цртама изражени ресудтати новог реФорматорског покрета на том иољз г . Кад то пак имамо на уму, онда нам неће бити тешко појмити, што су сви, и најбољи покушаји, да се биодошки метод у пракси постави на поуздане основе и упути утврђеним и одређеним правцем, у главноме остади, а донекде и моради остати, само покушаји. Цошто се све још надази у Фази превирања, развића и нречишћавања појмова, то је јасно, што за данас, строго узевши, и не може још бити говора о каквој деФИнитивно усвојеној и обрађеној наставној цедини, о каквом тачно израђеном и иредизираном наставном плану и методу биодошког правца у јестасгвеници. Бар у кодико је нама познато, ми не бисмо могди навести за сада ни једно дедо ове врсте, које би, по нашем мишљењу, у свему одговарадо основној идеји и циљу биодошке наставе, а да опет остане на висини чисто научне истине и не огреши се о гдавне педагошке захтеве, ма да и посде тога постоји још придичан размак до успешног остварења и извођења такве наставе у пракси. У потврду тога ми бисмо могди овде набројати доста примера из веома богате немачке дитературе на том пољу. Но место тога, ми ћсмо се овде мадо више задржати на самом горе наведеном Шмајдову делу, које је у овом погледу особито карактеристично и поучно. Говорећи о њему, ми ћемо у исто време имати прилике, да се „ш сопссиЧго" уверимо о свему ономе, што смо унапред у опште казади о новом реФорматорском покрету, односно да покажемо све мане и недостатке једног још непречишћеног и несталоженог новачења, које није могао избећи ни један такав, одиста даровит, његов представник, као што је проФ. Шмајд.