Просветни гласник

ОЦЕНЕ И НРИКАЗИ

161

Већ у погледу на сам метод издагања и обраде градива поменуто Шмајлово дело показује нам ону карактеристичну пометњу, која нам више но ишта сведочп, како биол.ошки правац јестаственичке наставе није још успео, да нађе и изради подесан об.шк пзлагања, који би одговарао потпуно његовој основној идеји и сврси. Мн смо видели, да Јунгеове „биоценезе" у начелу представљају однста једну особито срећну и оштроумну Формулу за то; али како су се оне у пракси показале доста незгодне, јер дају и сувише маха произвољним и извештаченим груписањима, то их је, по свој прилици за то, и Шмајл напустио, као што су то и многи други, из истог разлога, учиниди. Место тога, он је изабрао , донекле лакши, поЈединачни начин описивања и посматрања, чак и без икакве јасно изражене везе и целине. На тај начин дело је, можда, у неколико и добило са обзиром на популарнију Форму, тј. за масу приступачнији начин излагања, алијеуисто време и жртвовало и један, педагошки и методски, врло важан, моменат, какав пружају „животне заједнице" или систематска обрада у опште. Управо овај начин излагања није ни издалека оно, што се новом реФормом тражи од биолошке наставе: да припомогне јасном разумевању животног јединства, штојејош Јунге Формулисао као главни циљ њен. Супротно томе материјал је овде растурен у безброј појединости, које немају никаквог јединства ни ближе везе, а тим је и главни циљ наставе у основи промашен. Ову слабу страну Шмајлова дела још више иовећава та околност, што писац у обраду материјала ни иначе није унео какве општије и прецизније биолошке норме и појмове, па чак ни поменуте Јунгове „органске законе". Колико се такав поступак слаже са главним циљем и захтевима биолошке наставе, ми ћемо покушати, да доцније образложимо, кад буде речи о пишчевим теоријским и начелним погледима на ову ствар. За сада је овде довољно напоменути само то, да је писац услед тога, често био принуђен, да у своме делу, или избегава доследно извођење каузалног схватања и биолошког тумачења, или да се послужи на силу удешеним објашњењима, која често доводе до чудноватих апсурдности и противности. У току ових редова ми ћемо истаћи нека у овом погледу најуочљивија места, из којих ће се све то најбоље моћи видети. При томе наравно, морамо још унапред приметити, да ми при руци немамо немачког оригинала ове књиге, и да ћемо се стога, у следећим својим напоменама, држати српског превода, за који ми у осталом, познавајући преводиочеву спрему и савесност, држимо да је у главном тачан. 1

1 У овом погледу ми смо се донекле служили пишчевом књигом ^ећгђисћ <1ег ХооЈо^е* 2ећп1;е АиДа§е 1904. г. које се по тексту мало илинпмало не разликује од његовог горњег дела. просветни глдсник, II књ., 2. св., 1907. 11