Просветни гласник

ОДЕНЕ Н ПРИКАЗИ

175

рисну варијацију за одржање, посталу одабирањем и прилагођавањем у борби за опстанак. 10 Из истог разлога, који појава регенерације има код кишне глисте и многих других црва, могао јеписац даље проговорити коју и о метагенези код утробних црва, медуза, хетерогонији код нематода и других црва и т. д. Излагањем тих и тако различитих средстава за одбрану и одржање у борби за опстанак добили бисмо појма о томе, како природа раснолаже различитим начинима да задовољи једну исту животну потребу, и како су разне животне погодбе и маниФестације врло компликоване. Најзад ми држимо, да је писац, тога ради требао да проговори коју и о сексуалном диморфизму у понеких тица, инсеката, сисаваца, као и о полиморфизму социјалних животиња, сезонском диморФизму у извесних лептирова, појавама партеногенезе, педогенезе и т. д. Све су то очевидно и врло важна и врло уочљива биолошка Факта, која се, начелно узевши, не могу обићи нн уједном делу, које хоће да нам обЈасни биологију животиња у ширем смислу те речи. Што је то писац ипак пропустио учинити, као и какви су га разлози у томе руководили о томе ћемо ми мало час нарочито и онширније проговорити. Ово су крупније иримедбе и напомене, које смо имали да учинимо на горње Шмајлово дело, као на један од најизразитијих представника т. зв. биолошког правца у јестаственичкој настави. Разуме се, да нама није овде била намера да оспоримо сваку вредност овога дела, а још мање да нотценимо његова аутора. Ми смо само хтели, да документуЈемо: у каквом се несређеном стању за данас још налази биолошки правац услед огромне и разноврсне и, што је главно, врло чеето и научно непроверене и неутврђене количине материјала, који модерна биологија пружа. Међутим морамо овде додати, да за неке недостатке и непотпуности у овом делу носи донекле одговорност и сам писац. Ми смо имали већ више пута прилике, да у току ових редова упозоримо на то, какојеписац очевидно избегавао, да своја биолошка излагања и објашњавања доведе у ближу везу и сагласност са еволуционистичким и Дарвиновим доктринама и начелима, ма да ни у том погледу није био увек сасвим доследан. Овом поступку ми свакојако налазимо довољно разлога у изречном пишчеву мишљењу: да дарвинистичке и еволуционистичке теорије и хипотезе, као недоказане ствари, нису за школу. На једном месту у својим теориЈским разлагањима о биолошком методу у настави — које је преводилац такође превео и уз главно Шмајлово дело додао — овај писац изреком вели ово: „Јунгеу су са разних страна пребацивали, да својим законима оће да унесе у школу еволуциону теорију или чак и т. зв.

10 Г)аз Ка1тр1а8ша, еше Тћеопе (Јег УегегћипЈ*. Јепа 1892. р. 124—179.