Просветни гласник

194

НРООВЕТНИ ГДАСНИК

ким народним обичајима при рађању, венчању, погребу, ратоваау, суђењу, и т. д. Од грчких ФидосоФа много се оддиковади својим путовањима: Тукидид, Плутарх и др. Путовања тих ФидосоФа и њихове иутничке белешке ускоро су добиде своју необично велику вредност. Човек је по природи накдоњен да што више зна и ум свој богати, зато сви они, који нису биди у могућности да путују, они су читади бедешке путника; а они пак који су хтеди да путују читади су те бедешке у циљу да теоријски, бар у некодико упознаду дотичне крајеве, и користе се туђим искуством. Ово је овако трајадо дуго посде тога, но у колико се шкоде иочињу развијати и одређивати у тодико почиње престајати потреба за путовање у толикој мери, ради простог упознавања. Јер наставници су те ствари разрађивали тако систематски и тако подробно да се у истини могдо обићи и без путовања у добро уређеној шкоди. Но ипак путовања нису престајала само што им је циљ измењен. Кроз цео средњи век наилазимо наједан обдик путовања, који се зове : поклоништво, падомништво иди хаџидук. Та су путовања предузимала у циљу задовољења религиозних осећања. Пошто је основни тип живота духовног у то доба био редигиозни, то је и буђење редигиозних осећања имадо необично ведику важност. Видети света места: Јерусадим, Голготу, Гроб Господњи, одстојати службу свету у истом граду где су некада ходади: Христос и апостоли, нудидо је осећањима човека онога доба толико духовне радосги, да није бидо те жртве која се њо.ј не би принела. Не мање духовне радости нудида су и она места где су се разни мученици, испосници, преподобни, богоносци и т. д. подвизади. Отуда сем иравог иокдоништва на св. Гробу, постају као предмет покдоништва разне давре, скитови, нештере и т. д. Ново доба карактерише се развићем или боље рећи, цветањем природних наука, услед тога путовање по природи ради проучавања ње саме, ради проучавања: Фдоре, Фауне, минерада, стена и т. д. постаје нови облик путовања. То су сада у неку руку научна путовања, она су достојанство виших духова. Старо, редигиозно, путовање недостојно је једног научника, то може и бити жеља непросвећене масе, ади научници нод страхом смрти предузимају даљна путовања не само по Европи, као најбдижој, но и по АФрици, Азији, Америци и Аустрадији. Гезудтати тога путовања јесу сјајни, они су учиниди те је данас све природно царство у свима својим обдицима тодико и тако проучено, о чему човечанство, пре тога, једва тек ако би могдо сневати. Ти резудтати биди су повод те се природне науке почињу помадо заводити поред социјадних у средњим шкодама. Посдедица тога завођења јесте нотреба да ученици изиђу у природу и тамо виде та бдага, о којима им наставници предају. Истина, они су се у шкоди помагади разним препаратима, ади то је само у недостатку оригинада. Но чим