Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВЛ

195

је настало пролеће или у опште подесно време за путовање, одмах су предузимана путовања, ко,]а се сада зову латинском речју: екскурзије. Екскурзије збиља и отпочели су свуда па и у нас: природњаци 1 ). Раније, и ако их је бивало, оне су биле махом намењене проводу, или су вршене здравља ради, или пак да се оде до неког важног историјског места те да се и оно види. Виши циљеви школским екскурзијама нису постављани. Природњаци су по природи самих задатака морали постављати екскурзијама научне циљеве. Сем тога потреба их је нагонила да приређују и даљне екскурзије. На тај начин осетила се потреба и за нарочитом организацијом екскурзија: бидо ближњом или даљном; било већом или мањом. Ново време донело Је и нове нотребе. Данас већ није довољно само предавати ученицима извесне предмете, па да са тим буде завршен рад наставников, он мора да се стара да се његова предавања дотакну срца ученикова, да што дубље заталасају осећања његова. Наставник веронауке данас није извршио своју дужност. нити пак одговорио својој улози, ако први сусрет са којим атеистом буде у стању да поколеба у ученику веру у исгинитоет његове религије, као стожера социјалног живота. Тога ради дужност је паставникова да упозна ученике у првом реду са свима оним Факторима, који играју улогу у религиозном животу једнога народа. На пракси пак као нешто најбдиже он треба да проведе ученика кроз сво оне нојаве које му нуде религиозно-нрквене народне традиције и народна црквена историја. Циљ свега овога треба да буде то да се ученик сроди с традицијама, да то осети као своје, па онда и у сумњивим случајевима биће у стању да не нодлегне искушењу. Екскурзије овде могу му само добро доћи. Треба ученика одвести до некодико манастира, неколико цркава, неколико важних религиозних светковина, или у опште одвести га до места где се збио који крупнији чин из нашег редигиозно-моралног и црквеног живста. II успех ће бити несумњив. Оставите ли га пак самом себи, више него сигурно да ће се иодати свакојаким утицајима. То што важи за буђење религиозних осећања, у пуној мери важи данас и за национадна. II овде у учепику треба затадасати најдубља национадна и патриотска осећања, занојити га народним исгоријским традицијама, да га никакав социјализам и никакав комунизам у доцнијем животу не може довести у искушење. Ширење социјадизма у нашим шкодама узедо је доста велике размере, а сви су изгледи да ће га бити још више, због тога школску омладину за времена треба спремати да уме и може дати отпора таким идејама. То се најбоље ') Г. Љ. Протић у својој књпзи: Гимназија Кнеза Милоша Ведиког — Београд 1901. год. вели да је прве екскурзије приредио наставник практитае геометрије изводећи ђаке четвртком после иодне, где су се деда вежбала у мерењу. Али одмах за тим додаје да оу екскурзије за природне науке биле већ познате стр. 149