Просветни гласник

206

На неки начин требало би засновати при средњим школама нарочите касе за екскурзије. Ту би могли доћи ђачки недељни или месечни улози, на које би сваки ђак имао права приликом подаска у екскуузију, а иптерес би остајао основном Фонду. У ту касу могли би утицати приходи од концерата, забава, представа и т. д. Овом пак касом као и буџетом за екскурзије требало би да руководи један одбор независно од директора. Јер досадањи начин руковања појединих директора новцем за екскурзије има за собом и мрачних страна. Они махом деле наставнике према личном расположењу и једнима дају на једно — и дводневне екскурзије, а другима не дају ни нет пара на десетодневне екскурзије. Тако не треба. да остане, свакћ екскурзија треба да има права на сразмерни део помоћи. То ће се најбоље постићи ако тим сумама буду руковале не ноједине личности но својој вољи, већ један одбор, као тело које одговара колегијуму и чији рад подлежи широј критицн, а не као што је до сада било. Но питање о средствима зависи у велико и од локалних нрилика, за то би најприродније било оставити ово питање сваком месту да нрема својим приликама и могућности прибира средства. У организацију екскурзије долази још и питање о предрачунској суми коштања. Добро организована екскурзија треба да прибере тачне податке о ценама: на железници (наша држава даје екскурзистима попуста 75°[ 0 ), на лађама (наше бродарско друштво даје 75% попуста), колима, коњима. Даље о локалним ценама за ручак, вечеру и доручак. За преноћишта ретко где требаће да се плаћа, јер махом се преноћишта спремају ио школама. Све те дакле цене треба претходно прикупити, на основу њих израдити предрачун и онда прикунљати потребне суме. Не би рђаво било да чак и школа једна изврши организацију својих екскурзија. За то би потребно било да једна школа рецимо изради нлан за дужи низ година, за сваки разред посебице, куда треба ићи у свакој години и шта том приликом да се види. Разуме се да би ово већ било нешто идеално у делу организације екскурзије, али није ништа неостварљиво. Напослетку, у организацију спада и питање како ће се репрезентирати једна ђачка екскурзија у непознатом крају. Овде могу бити узете у обзир више страна, алв над свима стоји морална, па онда уметничка. Баш на ову уметничку страну у нас се не обраћа довољна пажња. Наше школе сем светосавске химне не науче ђака добро ни једној другој песми да је пева или свира у хору. Због тога наставници су на јежевим мукама приликом екскурзија кад мора нешто да се пева, јер прво ђаци не умеју лепо и складно да певају, а друго чим претуре коју чашу вина отпочињу невати разне: орфеумске, каФанске, па чак и сокачке песме. Већина од тих песама нису за ђаке. И сад ако