Просветни гласник

наука и настава

207

им забраните у неприлици сте, биће гунђоња; ако им дозволите иди прећутите не пристоји се тако што ђацима. И онда, човек мора да стане и размисди о томе: тта је школа дада тим ђацима, чему их је научила? Јер одиста ђаци Вам могу дати само оно, што сте Ви аима дали. Исто тако стојимо траљаво и у погледу цртања. Ниједан ђак из ког хоћете разреда није у стању да сними у акварели ниједан предео, место, град, рушевину и т. д. Све су ово ствари о којима треба размисдити. Западни народи обраћају велику пажњу на ове ствари. Извођење екскурзије У извођењу екскурзије прво место заузима црипрема. Ту се припрема и наставник и ученик; сваки према својој нотоњој удози. За наставника прва и најпреча дужност јесте да има тачан списак ђака са означењем родитеља, старатеља, година старости, удица и бр. стана, и све друге особености, које су му потребне да зна. Ово је потребно на сдучај да се у путу ђак разболи, или му позди, иди чак настуни и смрт. У том погдеду није рђаво да ђак има код себе и своју ђачку књижицу с назначењем и сродника у местима кроз која се продази. Ако се праве дуже екскурзије добро је да наставник обавести ђаке о свему што треба да понесу са собом. Еао основно правило треба да је, да се носи што мање, ади с друге стране треба имати код себе све што је потребно на случај — сваке потребе. Због тога наставник треба да издвоји оне ствари што сваки ученик мора да има за своју личну потребу, од оних које служе више за општу потребу. Тако н. нр. према времену иутовања треба да упути ђаке шта им је најнужније од рубља, затим прибор за умивање, прибор зајело, џепна чаша и т. д. У другу групу спадају: карте геограФске, бусола, доглед, ФОтограФски апарат, прибор за цртеже и т. д. Ове ствари не треба да носи сваки ученик. На 10 — 15 ученика доста је од свачега само по једно. У трећу групу спадају медикаменти. На нуту се обично јављају грознице, пликови на ногама од пута, оједање и т. д. За све то треба имати нешто кинина, лоја, завој за ране, карбола и т. д. Као и ствари из друге групе треба све распоредити тако да сваки ученик понесе по нешто, да не би пао терет на једнога. Друго место у извођењу екскурзије заузима припрема за кретање. Ако је већа група од 10—15 ђака није рђаво пре поласка разделити ђаке на групе, тако да свака група образује собом целину. Ако има наставника на расположењу, најбоље је узети за старешину над сваком групом наставника; не буде ли их, помоћи се бољим и отреситијнч ђацима. Свако.ј групи на челу треба поставити једног одговорног заповедника. Ово има и својих моралних последица, ђаци махом воло да чине оно што је забрањено и ако још буде могућности да се из-