Просветни гласник

208

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

бегне свака контрола, онда за ђаке ништа боље. Али те баш ствари треба спречавати, јер чим се зна да има некога ко води надзор, па ма то био и ђак, ипак има се неки страх. У осталом и наставнику за поједине ситнице много је лакше имати посла са двојицом, ко.ји представљају две групе, него ди са сваким ђаком посебице. Разуме се да је и на ово потребно претходно навикнути ђаке. Јер ако потерате одмах осми разред у екскурзију и поставите ђаке за заиоведнике, више него сигурно да Вам она неће бити од помоћи. Треће место заузима само кретање или путовање. Као основно правило овде важи оно да сви ђаци без разлике треба да буду сваког тренутка скупа и око свога вође. Путовање железницом, лађом и колима иде лако, ту су ђаци већ упућени на грунисање. Наставник треба само да се нађе међу њима, те да их упути да певају неку песму, да одсвирају штогод и т. д. Али тешкоће у одржању реда настају кад се мора нешачши. Ту ^сад једнога боли нога, други не може да пешачи, трећи разрањавио ногу, четврти се ојео, пети измиче за километар наиред, шести застао за километар назад, и ко ће да набројн све елучајеве, који могу да наступе. Да све то не буде треба одржавати груие; свака група нека пева, прича и нек се забавља. С времена на време чинити застанке, да, се сви сачекају и пазити добро да неко не изостане. Десили се и тај случај, одредити 2—3 да иду и да га траже. Нутовање кроз шуму може да има и својих незгодних страна, тамо се лако може човек да изгуби. Због тога треба упутити ђаке кад се деси и такав случај нека свако стане и обележи место где је пролазио. Најбоље је да се врати на место одакле је изгубио пут, али ако не зна нека цепа хартије, мараме, кошуљу и нека обележава, по могућности, записујући, куда је пролазио јер само по трагу може га потера наћи. У сваком другом случаЈу прети опасност да се не изгуби и тиме изложи непријатности све другове. Екскурзија се никако не креће даље, док не нађе изгубљенога. За све ове ствари треба унапред поучити ученике. За време кретања треба се старати да се ученици уздржавају од пића воде. Ова ствар може имати веома рђавих последица. Воде нису свуда добре, за тим има их одвећ студених и ако се уморан ђак наније ма какве воде, више него сигурно да ће му шкодити. Истина., ово све издржати тешко је, али се дисциплином да све постићи, наставник мора увек да нретходи примбром. Често се дешава да за време путовања чим ђаци опазе: трешњу, крушку, јабуку и др. воће, одмах трче и беру. Од овога треба их одвикавати. Ученици треба тако да буду васпитани и дисциплиновани да могу кроз воћњак проћи и ни један да не узабере ни једну воћку. Разуме се да ово мора прво кућа да одгаји, али тек и школа има ту свој удео. Мени се десило за време екскурзије, да син једног народ-