Просветни гласник

216

ЛРОСВВТНИ ГЛАСНИК

ложсна у томе делу Хобсову. Она тако рећи, представља рељеФно саме процсее појава. Сад да пређем на даље закључке. Хобс је објаснио резултате својих најдетаљнијих истраживања у питању о површинском распореду интензитета сеизмичких акција за време калабријских потреса. То је учинио у облику правила, која у самој ствари представљају један прави експозе идеја, које су данас највећма распрострањене. С тога ке најбоље бити, да их овде изложим: 1). У распореду оштећених места не показује се никакав однос између сеизмичке интензивности и одстојања од нзвесне тачке или више тачака; 2). Потресена места су распоређена по правим линијама (т. зв. линије сеизмо-тектонске); 3). Те сеизмо-тектонске линије стоје у вези са геолошким саставом, са, обалским линијама, са правцем планинских маса, итд.; 4). Места која су највише подложна потресима, находе се на пресеку сеизмо-тектонских линија; 5). Сеизно-тектонске линије често пута секу се са линијама вулканско-тектонским на једном вулканском отвору; 6). Линије сеизмо-тектонске показују тенденцију, да се појављују у паралелним серијама. (стр. 224). Из тога се изводи, да се разорне последице трусова концентришу дуж раселинских линија, а знатн ослабе у колико се већма удаљавамо у нормалном правцу и на једну и на другу страну. Осим тога, нрецизном одредбом сеизмо-тектонских линија моћи ће се упознати опасна места у сваком сеизмичком пределу, а то ће послужити, не да се макро-сеизмичке појаве могу предвидети, него да се у будућности бар могу избећи оне жалосне послодице трусних катастроФа, ако се хоће. Огромним својим радом, коме је посветио време од 1890. до 1903. гроФ Монтеси де Балор, успео је да представи сезимичку активност свих предела на земљнној површпни. За тим је израдио сезимичку карту која данас служк као основа геологу, који истражује сеизмо-тектонске линије у пеком пределу, и одређује му полазну тачку за локализацију дислокационих еистема, којима се тај предео карактерише. У томе Сеизмологија ностаје номоћна наука чистој геологији. Примењујући овако схватање у разним пределима, Хобс је показао, колико је оно плодоносно, јер је јасно истакао идентичност између великих, добро познатих раселина и сеизмо-тектонских линија, које је он утврдио. Јасна је, дакле, потреба, да сезмолог ту постане геологом. Према томе, за ову сврху, треба имати што већи број сеизмичких станица, којима ће се у програм посматрања ставити проучавање блиских микросеизама. То ће рећи, инструменти у њима морају битн