Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

217

инсталирани под нарочитии погодбама. У опште су сеизмограФИ данас тако намештени, да се помоћу њих могу проучавати било блиски макросеизмм било далеки макросеизми , а не и блиски микросеизми. У колико данас постоји сеизмодошско искуство, може се већ рећи, дајесаове спедијалне тачке, врло корисно употребити вертикална влатна иди хоризонтадна са што дужим периодама осцилација. Посматра при том, мора обраћати пажњу нарочито на оне трагове сеизмичких покрета, који се не подударају са траговима из обдижњих евроиских станица а исто тако и на све оне, који указују на блиске покрете. Најзад, корисно би било правити овда-онда и сеизмолошке екскурзије са инструмснте ло местима која се покажу да су нарочито интересантна. У таким приликама најбоље је употребити инструменте са механичним уписивањем. Такве екскурзије предвидео је већ и Геодошки Завод наручивши и нарочити инструменат за ту сврху. * Има још две тачке пробдема сеизмичко-геодошког, на које жедим скренути вашу пажњу у тодико пре, што је једна од њих бида нредмет нарочите једне расправе на носдедњем интернадионадном сеизмолошком конгресу (септембра 1907. у Хагу). То је пробдем о сеизмичким тутњавама или „ппз^роеДегз" иди „ћгопкШ", на које су најпре скренуди пажњу италијански сеизмодози и бедгијски геодози. Други се пробдсм тиче анормадних варијација теже у сеизмичким предедима. ПроФесор Еанкани, проучавајући детаљно и разложно те мисТериозне појаве у разним пределима средње и јужне Италије, где се називају „марина", „бонити" итд., дошао је на мисао, да им припише сензмичко порекло. Он сматра, да су те акустичне појаве готово сасвим сличне еа онима, које се примећавају непосредно пре иди за време макросеизмичких удара. Прави извор тих појава налази у помидању на ведикој површини „паркетског" комађа површинске коре. Такав је сдучај конетатовао Еонкани у предеду Омбрији, Козенца, Лацијума и Изернија. Ну ти „догички" закључци, до којих је пок. Еанкани дошао проучавајући Факта, добиди су данас сасвим други значај усдед сеизмичко-геодошких испитивања Хобеових. Још проФ. Тцто Алиаи проучавајући 1901—1902. бронтиде калабријске (које је он тада и назвао тако), показао је, :да их ваља приписати покрету на двема површинама двеју ведиких дислокација у додини Крати, које је открио Еортезе. Ади из радова Хоисових издази, да у додини Крати нема само две раседине, већ да се она карактерише читавом мрежом раселина. А кад се унесу у карту сеизмо-тектонску она места, која је Алиии означио да су се ту чуди кадабриски бронтиди, онда збиља наступа изненађење кад се види, да су та места груписана, без изузетк?, на 15*