Просветни гласник

218

ИРООВВТНИ ГЛАСНИК

сеизмичним линијама предеда Кроати. Из самих радова Алшијевих изводи се: да се бронтиди увек чују у иределу близу плаиина или познатих дислокационих .линија, Тако на пр. бронтиди тосканске Ромање изгдеда да долазе од Апенина или од врха Фадтерона; бронтиди у Омбрији и Марчи од брда Нероне; бронтиди у додини Орчија од брда Амијата, и т. д. Еао год у Итадији, исто су тако бронтиди предмет нарочитог проучаваља и на белгијској обали Севернога Мора, Према свему изгледа, да ће извршена испитивања у Италији као и у Велгији, довести до једне теорије, која ће тим „тајакственим појавама", како су до скора сматране, одредити извесан микросеимички узрок. ( * Потреба о удруагеној снази у науци при решавању једног истог нроблема можда нигде није нашла толико јаснога израза као у резултатима најновијих проучавааа о аномалијама теже, што би се могдо назвати „тријумФОм пете децимаде", као што је лорд Рајлегх тако назвао откриће аргона. То значи, да је то такав носао, где прави физичари помажу геолозима и сеизмолозима. На велико изненађење геодета, одредбе теже на сред океана, на острвима (нарочито на Бонииском острву између Маријана и Јапана од стране индијске геолошке организације, као на сред континента, па и на највишем месту на земљи, на Хималајима, показали су дефицит на континентима а позитивну аномалију на морима. С тога је међународни геодетскп конгрес 1904. Формулисао те резултате овим ставом: „тежа показује осетан сувишак на мору, а деФицит на копну." У ствари, изгледа да. је данас сасвим доказано, да та појава не стоји у вези са распоредом конна и мора, По радовима Риковим у Сицилији и Шпанији, Хекеровим на Атлантиску, Бираровим ; у Гангиној низији, и ђенерала Стебицког у равницама јужне Русије, наслањајући се један на другога, савршено еу изменили изглед тога проблема и приближили су га проблему сеизмолошком. Кад узмемо у обзир два дислокована комада земљине коре, која су захваћена каквим покретом, онда може наступити овакав случај. Може у исто време са спуштањем и гњечењем једнога комада, наступити издизање другога, које тежи да се рашири, да смањи притисак или да задржи стање онакво, какво је. Клатно кад прелази ону линију или раселинску површину, која одваја та два комада, ако су његова показивања довољно тачна, треба да покаже варијацију у прувлачењу, ко.ја ту у ствари наступа. Башје то и показао проФесор Рико свуда око басена Тиренскога и Јонскога мора. На врху Етне, на гребену Апенина, аномалија теже је неосетна а стално расте у колико се већма прилази морским обалама. И још нешто: њене су варијације највеће баш на самим сеизмо-тектонским