Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

219

линијама а много се мање истичу онамо, где те линије нису јасно окарактерисане. Изгледа, дакде, да се прави раздог тим нојавама находи у конституцији терена исиод иовршине, а ни близу не стоји у вези са присуством воде, јер се вода налази само онде, где је могла, баш под утицајем теже, испунити шупљине до којих је могла доћи. Са ове тачке посматрања, врдо је значајно путовање Хекерово од Лисабона до Бахије ради студије варијација теже по методи компарација, коју је Виљем прогласио као најбољу, а опсерваторија потсдамска прихватида до краја. Том серијом мерења, благодарећи духу Лаиаранову, који јој је дао геодошку Физиономију, прикупљени су нови иодаци у прилог тезе Рикове. по којима се линије јаке сеизмичности приближују линијама јаких аномалија. У главном, Хекерова мерења показала су, да на самом Атланском Океану између Лисабона и Бахије тежа има нормалну вредност, т. ј. коју има на копну, на морском нивоу исте латитуде. Али у детаљима, благодарећи одредбама до јединица 5. реда, већ се показује утицај тектонизма. На том правцу истичу се три максимума, који су, до душе «лаби, али постоје: први се находи на оном наглом прелазу од банка Гетисбурга ка великим дубинама испред Канарских острва; други између Св. Павла и екватора; а трећи указује на издизање гребена Сент-Рош. Шонтеси је показао, да се посматране аномалије у Русији и Индији могу објаснити сасвим сличним путем, ако се претпостави, да се исиод дебелих сло.јева алувијона находе масиви, који чине гушћу и •сиуштенију основицу од старих венаца, који су некада били издигнути па по том заравњени. Нарочито у централној низији Индије аномалије теже показују врло интересантан ток. На ободима Химала.је, морамо нагласити и то, да се у дну њиховога нредгорја находи веома јак сеизмички предео, нарочито од Салт Ранџа до Бутана, тежа је нормална; даље, у низији Индо-Гангиној која је нешто издигнута а ипак сеизмична, клатно указује извесно одступање на линији Калкута-Раџпутана према површини, чија је оса тај нравац. Према томе, у дубинама те површине би се налазиле много гушће масе, чијем се привлачењу има приписати тако интересантно показивање клатна. И сасвим је јасна ствар, да ће прави и непосредни доказ о егзистенцији тих маса прибавити компликованија заједница радова сеизмичко-тектонских и геодетских, који теже да доведу у иотребну колегијалну везу три лауке: Геологију, Сеизмологију и Геодезију. Свакојако, сматра се као поуздано : да ностоји тесна веза између сеизмичних линија, великих раселина и линија, којима се карактеришу аномалије теже. И упоредно проучавање ова три различита карактера, готово једних истих објеката, води једноме циљу — познавању земљине коре. Ту се корисно узајамно помажу поменуте три науке: Геологија, Сеизмодогија и Геодезија. Од