Просветни гласник

220

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

ова три правца, код нас су јсдино гео.тошка мспитивања најбоље обде.1 авања, Сеизмолошка су тек отпочеда показивати прве знаке успеха, а геодетска још чаме јер нема ни једног места у Србији, где је тежа одређена. А то је довољно да покаже, како вслики радови очекују и српсгсу Геодогију, и српску Сеизмологију!

О потреби полагања матуре на једном месту с обзиром на наставничку одговорност. (Читано на XVIII вбору проф. друштва 6 авг. 1907 год.) Госаодо колеге, Има већ више година како ми је па.10 у очи, да наша средњошкодска настава не показује, у погледу просвећивања и васпитања. ом.аадине, онакве резу.гтатз какве би у данашњем времену могда и требала да нокаже. — Ми корачамо, истина, напред по неминовним законима општег прогреса, али то корачање врши се одвећ спорим. темпом, те бих рекао да ми не остварујемо у пуној мери све оне наде које се у том погледу с правом на нас полажу. — Овом спором напредовању наше сред. шко.г. наставе не треба, по мом мишљењу, тражити узрок у незгодним наставним програмима, још мање у недовољној стручној спреми наставниковој. Не, узрок је овде много проетији. Наше школе пате од оне исте болести, од које иате и све остаде наше јавне установе. У овој земљи, господо, нико за свој рад не одговара (сем нешто мало учитељи), и ето у тој неодговорности лежи главни разлог оном општем застоју и укочености, оном познатом нехату у вршењу дужносги, који се да лако запазити по свима гранама државне управе. Како мене у овом тренутку интересује само школа и њен напредак, ја и не мислим упуштати се сада у излагање свих оних тешких посдедица, које неодговаран рад оставља за собом на целокуином јавном и друштвеном животу нашем. Ја бих само желео да вам мало скренем пажњу на наш школски живот, на извесне његове ружне појаве, које су последица неодговорног рада нашег, и да вам у исто време укажем на једну веома просту а еФикасну меру, коју би у интересу школе требало, по мом мишљењу, што пре усвојити. Вн ћете знати, господо, да, ако се хоће да један тако угледан васпитни завод, као што је гимназија, остане увек на висини своје задаће, није довољно само да му наставници буду беспрекорни у погледу њихових дичштх врлина и њихове стручне спреме. Потребно јејош дамеђу њима влада извесна хармонија, извесно јединство како-