Просветни гласник

222

ЦРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

полаже. Ја сам, господо дадеко и од помисди да савесност својих колега стављам иод сумњу, али ииак не могу иропустити а да не напоменем да ја не сматрам савесност.као искључив атрибут проФесорски, нити пак држим да је само ослањање на савесност довољна гаранција за озбиљан рад у каквој јавној служби. СавесносТ је само нека врста моралне обавезе коју чинимо према себи самом: да ћемо у свом раду имати увек пред очима само опште добро. Одговорност је тек морална или материјална обавеза учињена у истом диљу према неком другом. Одговорност је дакле само јача гаранција коју друштво гд нас тражи ради својих виших сврха. Према томе, држим. да одговорност не моасе вређати ничије частољубље. Потврђујући, дакле, своју поставку да је одговорност једина озбиљна гарантија за успех у сваком јавном посду, ја надазим да би увођењем одговорности у наш рад била нодмирена једна од прешних школ. иотреба. Најнраведније и најлакше би се ова одговорност дала извести помоћу ђачких испита, јер нисам зато да нам одговорност утврђују поједине дичности у виду надзорника, инспектора и других разних министр. изасланика. Додирујући ово питање о испитима, ја бих рад био да вам изнесем у кратко: како ја схваћам циљ и значај школ. испита и зашто ја држим да би извесни иснити могди врдо корисно да носдуже као најправеднија, а у исто време и најсношљивија контролна мера над радом гимназ. наставника. Ово је нарочито потребно да нагдасим те да бисте лакше схватиди оне раздоге, који су ме руководиди да истакнем данас иотребу извесне испитне реФорме, која би имала да буде једна од гдавних погодаба за стално напредовање наших средњих школа — гимназија и реадака. Нрема моме, дакде, нахођењу, циљ иснитима није, строго узев, исти по разним шкодама. Тако нпр. док су универзитетски испити проста констатација ученичког успеха, пошто се спрема и рад наставника, као несумњиви, стављају обично ван дискусије, дотле су испити по основним шкодама већ једна јака контродна мера над радом на■ставника, јер се за усиех ученички везује и морадни и материјадни интерес учитељев. Надзор је основној шкоди једна насушна потреба, док би једна таква мера на Универзитету бида потпуно излишна већ и стога, што универзитетски ироФесори наидазе и иначе у свом раду на неку врсту пасивне контроде од стране својих ученика. Како наше гимназије и реадке стоје на средини између основ. школа и Универзитета, ја мисдим да би интерес, саме наставе па и наш сопствени, императивно захтевао да се на какав згодан начин та"но утврди: какав је стварни уснех који ученици (на испитима) из појединих на} г ка показују и, на сдучај сдабог успеха, ко има за то бар моралну одговорност да понесе. Ово би нарочито потребно било учинити још и