Просветни гласник

ИАУКА И НАСТАВА

223

с тога, што наше јавно мњење, као што сам мало час и напоменуо, мери вредност појединих гимназија по оценама ђачког успеха, а друго зато што се код нас школ. сведоџбама много већи значај прндаје него у другим земљама, и што ће се то непрестано чинити све дотле док се код нас у државну службу буде удазил.0 без конкурсних испита. Семтога, у другом свету школ. сведоџбу замењује кондуит-листа, чим кандидат ступи у државну сдужбу, а код нас се још помало школ. сведоџба сматра као нека разрешница од рада, те није ретко видети да се по какав државни службеник увек позива на своје школ. сведоџбе кад год осети нотребу да свој нерад или незнање ма чиме оправда. 11о кад-кад се са истицањем сведоџаба и других школских докумената дотерало до хумора. Да пређем сад на главни предмет ове моје расправе. Од свих нспита, које ученици полажу по нижим или вишим школама, спора нема најважннји је у сваком погледу испит зрелости. Како овај испит има још и карактер енциклопедијски, те као такав може најбоље да послужи за констатовање стварног успеха који је гимназијска на■става у стању да да својим ученицима, то ја налазим да би он иајбоље могао послужити и за тачно утврђивање наставничке одговорности. Међу тим, данашњи начин полагања матуре био би за овај циљ потпуно илузоран са многих разлога, од којих ћу ја поменути само неколико: Наставници, чланови иснит. одбора, испитујући и оцењујући своје ученике, оцењују у исто време и свој рад. Према томе, утврђивати њихову одговорност на основу таквих ђачких оцена, зпачило би пустити их да сами пишу своје кондуит-листе. Ну, кад би се то могло и дозволити, ииак оцењивање ученика из појединих предмета но све је непоуздано. Ево зашто: оцене се утврђују гласањем, а како већину у одбору представљаЈу увек несгручна лица, ко.ја ноказују слабо интересовање одговорима ученичким из оних наука у којима се ни они сами добро не разумевају, то се чешће пута дешава да изгласане оцепе не одговарају ниуколико ствариом успеху. Све ове и многе друге махне данашњег испита зрелости отклониће се само тако, ако се полагање његово пренесе на једно место (Београд) и ако се иснитивање кандидата новери нарочито зато одређеном одбору, чије чланове ноставља Министар просвете у договору са Главним Просветним Саветом. Овај одбор имаће да се увери „колико је целокупна успеха имала код ученика настава у сред. школи" и према томе да утврди и одговорност наставника, којима је предавање појединих наука било поверавано. Сад, довољно је да Министарство просвете извести заинтересоване гимназије о показаном усиеху њихових ученика, скрећући им пажњу на оне науке из којих су ученици показали недовољан успех, па да настава по свима гимназпјама идућих година коракне осетно у напред. По себи се разуме, да