Просветни гласник

РАДЊА Г.1АВН0Г ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

„Девојка је узела камичке и репгила се да окуша срећу...." (стр. 24), Сличних, често још очигледнијих дримера, има ло свој књизи. Види стр. 22, 23, 27, 36, 40, 78 итд. Приликом издавања ове књиге добро би било да Г. Грбић све ове врсте ногрешака у делој књизи исправи. Има доста случајева, где се он сећао српског историјског садашњег и аориста. То нека изведе у целој књизи и ствар ће од тога много добити. Осим тога, две од ових прича нису сасвим нодесне за деду. „Цар који је сам себе пекао" (№9) сувише је драстична ствар и зарад оно мало поуке, која се налази на крају приче, тешко да вреди дечије живце излагати онако јаком узбуђењу. Ако Г. Грбић. буде ове приче штампао, добро би учинио да ову кричу изостави и другом је којом замени. Исто тако није подесна ни осма прича: „Земљоделац и интерешџија (81с!)". Као алегорија прича је доста добра, али су детаљи одвећ сурови. Но крај свих горњих недостатака, које смо у Г. Грбићевом облику ових прича запазили ипак нисмо зато да се овај његов рад одбацн. Овакав би рад био за одбацивање само у том случају, кад бисмо ми расиолагали онаком омладинском лектиром, каквом располаже енглески, Француски, немачки, руски народ. Но како је у нас дечија књижевност већином у рукама невњижевника, у рукама људи без ноетичног и књижевничког талента, — ове ..Индијске приче" нису за одбацивање, тпм пре, што и ако њихова српска редакција не задовољава потпуно, садржина им је довољно сачувана, те би дечији дух нашао у њима довољно хране за своје уметничке, поетичке потребе, коју иедагози треба да задовиљавају. Да не би овај извештај био сувише дугачак, недостатци њогова рада означавани су на цразним пољима његова рукописа и он ће, према нашим напоменама, написанима на самом његовом рукоиису, врло лако моћи свој превод исправити. У неким приповеткама нису обележавани недостатци, њих би г. иреводилац могао исправпти према примедбама које су изнете у овом реФерату и према природи оних исправака, које су у његов руконис унете. На основу свега горе реченог, нредлажемо Просветном Савету, да књигу Г. Грбића препоручи као подесну за награђивање старијих ученика основних школа и млађих ученика средњих школа (I и II разреда), — с напоменом да језик и стил у свом преводу исправи према напоменама, које су горе учињене и нрема исправкама које су негде у тексту означене. Београд, 15. сеитембра 1907. д.р Јован Максимовић Влад. Д. Стојановић Савет је, усвојивши мишљење г.г. реФерената одлучио: да се „Индијске ириповетке", у преводу г. Саватија М. Грбића учитеља могу препоручити за награђивање о испитима старијих ученика и ученида основннх школа и млађих ученика и ученица средњих школа, с тим, да преводилац поднесе Савету 1 примерак штамиане књиге ради увере о техничкој изради и цени. РеФерентима г.г. Ј. Максимовићу и В. Стојановићу одређено је на име хонорара по 20 динара. X Прочитан је реФерат г. Павда Поповића, члана Савета о деду „Теоријска и практична педагогија" од Габријела Компејреа, у преводу г. Ристе Огњановића. просветни гласник, I књ.. 6. св., 1908. 27