Просветни гласник

428

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

је тада потребно, кад се хоће да види, уколико су учениди разумели Француски текст бар по обдику н садржини у гланним цртама. Чнм су ученици мадо одмакди и чим се можемо уверити тачним питањима, тражењем да се иокаже садржај и т. д., да ученици разумеју садржину, одмах се може одустати од превода на матерњи језик. Тиме се добија времена за туђ, Француски језик. Уопгпте дотле ће доћи ученици бар у другој подовини унтерсекунде деветоразредних шкода. Кад је утврђен превод, односно кад је без превођења на горе описани начин наставнику јасно, да су ученици разумеди текст пред собом по смисду, онда прелази на објашњавање свега оног, што му се чпни да треба. Али се ваља чувати да ее буде сувише објашњења, нарочито не треба поштопото све претресати. Уместо тога, нек наставник обраћа пажњу на све, што је знатно и згодно, да уздигне учениково духовно гдедиште, да му прошири круг гледања око себе, да му помогне продрети у Француски дух, а нарочито не сме заборавити кад треба упоређивати. подсећати на суседно и давати, да се ваде закључци, како би све било благотворан и плодоносан духовни рад. Мање одељке ваља укратко садржајно скицирати (натписима), које потом треба скупити као кратке показиваче садржине малих одељака и што најзад треба дотле да одведе, да се тачно учврсти садржај свега прочитаног и што има. ученика сачувати од жадосног стања, да на крају неког списа више не знају, шта су спочетка читали. Будући лектира нисаца пази на садржај, а не на обдик, то со неће предузимати никаква прерада, која циља на глас, правопис, граматику и језиковну грађу. Нарочито се мора искључити одатде граматика. Понека граматичка тешкоћа, која би се појавида, кратко ће се објаснити, покашто по потреби и меморирати као реч у вези, т. ј. не само ова или она реч, него и оне око ње. Али та се лектира не сме употребити да се учи граматика. Фонетичко, правописно и језиковна грађа, наравно, не може сасвим нестати. Што узгред допадне за њих, добродошла је корист. Знатне појединости морају се напоменути, објаснити, иокашто и памтити, само се све то не сме систематски терати. Још је остало рећи што о курзорној и статарној лектири. При ранијем наставном начину дектира је била битно статарна, а под тим се разумело, да се градиво за читање понајвише објашњавало, нарочито с граматичке стране, друкчије се не може рећи, до надугачко и нашироко. Лектира је била просто граматички манеж. Све су се граматичке Финоће испитиваде, сва правила и све изузетке ваљало је потврдити, укратко од часа лектире постајао је час граматике. Садржај је ретко што вредео, штавише вечне лепоте каквог Омира у том су поступку побалхорноване, а ученици су губиди сваки интерес за лектиру