Просветни гласник

430

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Све ово рђаво мора се и може се отклонити другим путем, но што г,ч чини граматикадна настава. 8е11)81 18<; с1ег Мапп — у Ђе и у своје кљусо — вреди и на овом иољу. Што ученик сам нађе, с већим је правом његово, такође што много поузданцје запамтити, то ће обрадити с већим интересом и радије задржати. Отуд прво начело при поступку с граматиком, ученик ваља да нађе сам своју граматику, сам да је начини. Само што наставник мора пазити, да ствар тече методски, да ученик тражи оно, што треба да нађе, да наставник, дакде, све тако удеси, да се баш оно тражи, што треба наставнику. Грађа, одакде се узима граматика, градиво је за читање из читанке. Јасно је, да би скоро бидо немогуће начинити везану грађу, т. ј. приче, описе и т. д., која-би ио садржају одговарада у исти мах захтевима за школске књиге и показивада обрађен потребни граматички пензум. То је идејалан захтев, у пракси се морамо задовољити с много мањим. Ово и можемо. Никако није потребно, да све граматнчке појаве, које се нмају научити мораЈу баш све ту бити пре, но што их ученик научи, јер понешто се извдачи као закључак из оног, што се има, друго опет може наставник додати, а да отуд ништа не сграда чврстина и поуздност задобијања, само ако се чврсто држимо начеда, да се нрво пружи очигледна грађа за групу граматичких појава, одакде се може поуздано познати принцип. Формудовање нађеног правида биће наставникова ствар — ученици притом помажу —• назећи, да га доведе у скдад с оним из књиге-граматике, како не би било никаквих тешкоћа за ученике нри понављању. На граматику се предази тек онда, као што је већ наговештено при излагању о поступку с грађом за читање, кад се нотпуно сврши друга, нарочито и језиковно -материЈална прерада и кад су ученшш постади потпуни господари над грађом пред собом тако, да отуд не буде никаквих тешкоћа. Граматичка се поЈава задобија из многих појединих сдучаја. Кадје дошда ученику већина обдика, онда додази систематско скупљање тако, да с тим ученик везује неки одређени садржај, да му више нису празне усамљене Форме. И језиковна правида Формудују се тек онда, кад је већ прерађено довољно грађе и кад су већ дошда правида у њо.јзи. Само је тако могуће не само видети граматичке обдике и правида, него их и појмити и разумети, што и јесте оно, што се тражи. Само тако могу постати ученику својина, да М У буду у крви, да му постану као инстинкгивно осећање за погрешно и правилно, укратко, да се створи оно несвесно осећање за језик, које је неизбежно потребно за ијоде поуздано владање језиком. Кад ученици доспеју с погдедом на граматику дотде, онда то више вреди, но да могу сва правила истресавати из рукава. За задобијање граматичког очигдедног градива може се узети, наравно, и дектира писаца. и то тако, да се прибележавају сдучаји, потом да се скупе у згодно