Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

431

време на часу граматике и употребе за добијање облика и правида. Начелних раздика у поступку с граматиком нема ни на једном сгупњу, само би ваљало, да у сексти не буде још систематске наставе, а у нрими никакве. Што се тиче вежбања у граматици, већ сам рекао, да се мора одустати од преводних вежбања на Француски с матерњег језика. Она никако не пружају оно, што се очекује од њих, него баш сметају малочас поменутом ооећању за језик и присвајању уопште туђег језика. Наравно без вежбања не можемо бити, али насрећу има их и других, која су еФектнија и која ни на који начин не сметају ошптем циљу. На првом месту помињем конјуговање у реченицама, затим преображавање и преиначавање сваке врсте с граматичким намерама, која се могу предузимати на језиковноЈ грађи и сдуже усто у исти мах да унесу интерес и промену. Конјуговање у реченицама бесумње је одлично средетво за учвршћавање облика, који се боље памте у већоЈ вези, наравно, него ли кад се уче без везе, као мртви обдици. Сем тога могу се свезати у исти мах више ствари једна с другом, што је нарочито знатно за ионављања. Најзад служе за све већу умешност у произвођењу гдасовних и речних веза, које се често употребљавају, што никако није ласно за туђа уста у обичном саобраћајном језику. Нарочито наговештавам ргоп. регз. сопјот^ у вези с вербадним Формама. Граматичка преиначавања и преображавања градива за читање су особито разнодика. И она сдуже не може боље бити увежбавању граматике и у исти мах умешности у употреби језика, а парочито различитим везама језиковног градива, задобивеног на разним местима. Све се могућности ваљда не могу ни исцрпсти. Да поменем бар понеке. Преиначавање директног говора у индиректни и обрнуто. С овим везана промена дица даје придике за вежбање у вербадним Формама, које се може дасно појачати тиме, што ће доћи једнина за множину, множина за једнину и гдагод издази једно иза друго у разним временима. С овим је у чврстој вези промвна дичних и присвојних заменица, која се опет може разнодико удешавати, замењивањем именица, укодико се може, заменицама и измена између једнине и множине како заменица, тако и именица. При посдедњем преиначавању усто додази придика вежбати се у придевским облицима. Даље се могу споредне реченице изражавати партицинијадним конструкцијама иди инФинитивима или носдедњи оним првим. За сдично иреиначавање може се узети и атрибут. Све ово, наравно, у своје време, све по методским гдедиштима и увек да се не врши сила према језику.