Просветни гласник

432

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

Пуно граматичких вежбања дсиази и од питања, која се постављају с граматичким смеровима и то, наравио, Француски. У књигама за учење, састављеним по начедима реФорме налази се богат материјад и ја се задовољавам да на њих упутим. Нарочито истичем \Уа11ег, Бег 1'гап20813сће К1а88епип1етсћ4. Маг1)иг§, Е1теег1, 1888. Уосталом додирнућу ту ствар још једном при написменим радовима. Овде ћујош једном све покуиити: граматика се не учи ра,ди ње саме; она се задобија индуктивним путем и увежбава се штогод је више могуће у нези с градивом за читање; на крају крајева све се учење своди више на то, да ученик знајезик, него ди да уме граматичка правила. 4. Везкбаља у усменој употреби језика. У одсеку о циљу Француске наставе нокушао сам доказати, да сеиматежити, како би се достигда усмена језиковна употреба до неког стенена у одређеним границама. Даље сам тамо већ тврдио, како се тациљ одиста може постићи, ади само свакако ваља поћн другим иутем, но што се досад ишдо. Велсбања у говорењу не смеју бити нешто, што иостоји само засебе, што је одвојено од остале наставе и што је нешто туђе према овој, него баш ваља да истиче из ње, да буде органски везано с њоме. Она ваља да се издижу на целокунно.ј маси прерађеног језиковног градива као на свом темељу. Дакде, друкчнје да кажем, вежбања у говорењу не почињу тек на вишем ступњу. Овде већ недостаје нотребна срдачност п свежина, да се достигне што знатније, нарочито у течном говорењу. Исто тако не узимају се за основу таквих вежбања у говорењу Фразеодогије, ОиезИопашиге-и и како се већ све зову такве књиге. Све тако што нружа само мртву грађу, чији се обдик у најбољем случају механички набубава напамет, ади што не иади у деведесет и девет случаја од сто, кад га треба уноредити. Све то чисто виси ученику споља, нема никакве везе, никаква посда с језгром његовог Француског знања. Отуд ваља и вежбања у говорењу насдањати на градиво за читање, давати му одатде и садржину и облик. Из прошлих одељака овог саетава види се сасвим јасно, да сва тамо наговештена вежбања претпостављају мање иди више говорење Француским језиком, т.ј. она вежбањаи овау говорењу захтевају и унапређујусе међусобно. Вежбања уговорењуи служе на првом месту томе, да ученик запамти грађу, нружану читаначким чданцима, да је учнни властитим имањем, да се приноси нова провизија речн и обрта. У интересу је вежбања у говорењу и предажење и објашњавање каквог комада отлочињати прво при затвореним књигама. Ученици се приморавају понављати изговорене реченице, да употребе на питања о садржини оно, што су тек чуди као одговор и тиме се везују идеје, које су основа изразу много чвршће с њима, него ди кад чи-