Просветни гласник

НАУГСА И НАСТАВА

433

тају. Интерес је одмах много живљи, будући ученик сад ради у ноку руку сам, изражавајући питањнма разбуђене представе уз задобивену језиковну грађу. Кад тако ученици довољно разумеју читаначки комад по садржини, онда се може прећи на даљу прераду у интересу вежбања у говорењу. Ади одмах ће бити јасно, да ће и овде ићи на корист вежбања у говорењу Фонетичке, граматичке и т. д. прераде, као и малопређашње приказивање садржипе. И сва горе наговештеиа вежбања, што се састоје у питању и одговору. у преиначавању и преображавању у Француском језику уираво су главна средства, да се дође до неког владања језиком и понајпре да се створи изражавање мисл.11 у респективној вези, да се помогне доћи до подражавања доброг Француског језика и најзад да се даде упут и могућност за самосталну употребу тога језика за рођене мисди. Јер тесном везом представа и идиоматских облика за изражавање уреже се у памет у току целе школске наставе толико много Француских облика за израгкавање, да ће ученик највишег ступња моћи изражавати своје мисли на Француском језику. Да се ипак притом имамо ограничити на доста скромну меру, разуме се посеби. Граница је у количини језиковне грађе, која уопште може доћи на прераду у току школског времена, а ова зависи од времена, датог Француском језику на расположење. Оно цак није толико ни близу богато ни у најбољем случају да се могу довести ученици дотле, да обуку целокупно мишљење у националнофранцуску Форму. Али то није сасвим ни потребно. Доста .је, кад се достигне, да у постигнутом језиковнол градиву дође на расположење довољна поузданосг у усменој језиковној употреби. Тоје довољно, јер потребе практичног живота не изискују више, а ако кад захтеви буду већи, опет ће то бити доста, да се човек уме ласно наћи. Ја сам горе говорио за вежбања у говорењу при прерадн језнковне грађе. Притом сам имао на првом месту на уму читанку, пошто се вежбања, која иду у корист говорења, понајвише делимице искључиво наслањају на читанку. Јасно је пак, да се треба и мора узети за таква вежбања до неког степена и лектира писаца. Јер све, што се предузима ради разумевања текста по Форми и садржини, моа;е се вршити Француским језиком, чија је употреба тамо, где почиње лектира писаца, већ постала нека врста навике. Али какву прераду у интересу говорења, која иде изнад те потребе, не треба предузимати при лектири писаца, јер се то не слаже с другим, знатнијим задацима те лектире. Сем градива за читање имају још и других извора за вежбања у говорењу. Прво ваља напоменути то, да се има вршити цео наставников саобраћај с ученицима за време Француског часа само на том језику, што се може убрзо извести већ на најнижем ступњу. Ту се