Просветни гласник

436

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разпијају на вишем ступњу, али и овде не може престати усмени претходни рад. .Тер, оно, што се тражи на наставном пољу нових језика односно Француског језика, није ништа друго, до оно, што се чини и у настави матерњег језика — хвала Богу! — све то више и више. Знање се матерњег језика задобија просто скоро само подражавањем, оно је главни извор животу и умењу, а дедимице штавише и несвесним подражавањем. Репродукцијом и преиначавањем оног, што се чује, затим казивањем садржине прочитаног — баш у том је правцу особито битно добида у Немачкој настава у матерњем језику посдедњих година и придагодида се захтевима новог времена. које тако заповеднички тражи од човека сдободну реч у јавносги — ирво усмено, а у вези с тиме посде и написмено, тражимо да одведемо мадопомадо ученике томе, да постану господари свог матерњег Језика до неке мере и да могну изразити своје мисли у слободном говору нанисмено. За туђе језике, дакле и за Француски пема другог пута, да се достигне тај циљ. Слично, као и код усмених вежбања, врло је велики број врста и нанисмених. Да ли ће се сва могућа и извести редом до последњег, зависи од понеких прилика, понајпре од претходних усмених вежбања. Неколико ћу радова, који ми се чине нарочито јако еФектни и отуд нарочито неминовни, овде мало ближе додирнути. Почећу с диктатом. Њему је место на свима ступњевима. Он .је већ за увежбавање и учвршћавање нравописа од неке користи, коју не може достићи никакво теориско поучавање. Али он има још и много веће значење богатим облицима, које може узимати. Нри диктату долазе у најтешњу међусобност слушање и разумевање, једно друго непрестано потпомажу и приморавају на жив духовни рад, који у знатној мери буди и јача реФлексију. Диктат ће бити различито тежак према томе, да ли му је грађа прерађена и позната више, мање или никако. Отпочети треба градивом, којим ученик влада толико, да га зна напамет: и ту остаје почетнику — претпостављам, да се не приређују уопште никакви написмени радови пре, но што истече пропедевтично време за вежбање — још и доста-предоста властитог посла, пошто ваља да преобрати гласовно му познато у ортограФске знаке. Наученим напамет особито се обезбеђује успех, а радост од документованог успеха иостаје ученику силан подстрекач, који понајвише гони на теже радове и за њих оспособљава тако, да се могу писати на вишем ступњу непозната градива по чувењу. На тај начин на свима ступњевима тражи се и врши се сличан духовни рад, а интерес за написмена вежбања одржава се променом и новином. Разноликост и разна тежина могу се учинити још то већим преиначавањем и преображавањем иначе већ познатих текстова, као и разним начинима, како се диктује. Н. п. може се вршити растављањем реченице у делове и диктовањем сваког