Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

437

појединог дела, а може се реченица давати да се напише сасвим у целини. Ја сам, као што је речено, узео прво баш диктат због значења на свима наставним ступњевима. 11о џремепу, како се нижу написмена вежбања, ваља прво да дође т. з. писање из главе, т. ј. писање из памети комада, ранпје наученог напамет. Главнијециљ тога вежбања, да се потврди, да је усмено прерађени текст ученик тодико одиста усвојно, да га може бацити на артију, заједно с интерпункцијом, на коју ваља обраћати пажњу одмах спочетка. Као друго вежбање долази написмено одговарање на питања ио садржинн и облику; исто тако вдастита ученичка питања. Оба рада траже много већи духовни рад, него л.и пнсање из главе. Јер иако ваља да буде градиво потпуно иознато и прерађено, то се оиет ученику ваља присећавати, пошто је разумео интање, одговора и његовог облика. Он, дакле, треба да извади поједине делове из целине и Формулује у нову целину. То се јаче истиче у питањима, које ученицн стављају - наравно ло гледиштима, које одређује наставннк. Ова вежбања, која су већ предузимана и усмено, служе нарочито томе, да утврде и да се лако унесу у перо „речн", као и да се усади клица неке стилистичке умешности. Као трећу врсту написмених вежбања номињем два, која се чврсто додирују на Једној тачки, а то је, што нарочито могу послужити учвршћавању граматичког знања. У тој служби особито се истиче конјуговањо у реченицама, о коме сам већ говорио код усмених вежбања. Његова се вредност углавном састоји у томе, што се поред глагола могу ту прорадити и остали реченични делови, затим .још разнолика синтактична правила. Тиме и то вежбање постаје тако разнолико, да му је непресушан извор. Овим се опет непрестано одржавају младалачки духови свежи и ово ностаје баш у граматичком смислу поуздано средство за успех, које никад нидовека не може постићи превођење с матерњег на Француски језик. Друго вежбање, које исто тако иде јако у корист поузданог граматичкога знања, било је преиначавање читаначких комада. Богате нромене, које су у том вежбању, углавном сам поменуо код усмених вежбања. Њихјескоро бескрајно много. За развитак осећања за језик и језиковну иравилност (и у граматичком смислу) ово је особито значајио вежбање. И интерес у ученика увек је жив, јер су захтеви таквих всжбања потпуно у обиму њиховог умења, а ништа им не чини толико радости, као кад се иста ствар посматра и прерађује с разних сграна. Ова се вежбања могу приредити сва редом већ на нижем ступњу, али, нарочито напослетку иоменути задржавају сву своју вредност још на средњем сгупњу. Од нових дошло би потом овамо препричавање