Просветни гласник

438

већ прерађеног комада. Понеки школски људи, н. и. Валтер, с којим се сдажем иначе у многим тачкама, траже, да се та вежбања приређуЈу већ на нижем ступњу. То ми се чини сувигае рано. У појединим изузетним случајима може бити још и могуће, да ће учениди бити толико далеко, да реше такав задатак, У обичним пак случајима биће за ово тек на средњем ступњу потребне снаге. Јер то није баш никако тако проста ствар, као гато се можда мисли. Ваља само погледати, како је тешко препричати нашим ученидима и у самој кварти немачки текст, колико онда тек Француски Француским језиком. Напослетку може изићи одатле то, да ученик говори речи и обрте, који му падну на памет и тад то не би било ништа друго, до писање из главе. А то треба, то управо мора изазивати веће духовно напрезање. Казивање садржаја лакше је, иретпостављајући, да наставник помаже и руководи ученика. Али и то је вежбање тешко на нижем стунњу. Јер с појединим, из приче узетим мрвицама, није ништа учињено. Поред стварног из приче, мора се у неком самосталном облику схватити ток мисли и све то потом изразити. Отуд ваља ово вежбање да почне тек на средњем ступњу, како би потом свакако дошло на вигаем ступњу до потпуног значења. Иако је већ очекивати од оба ова вежбања, да се ученици не ограниче баш на речи из приче пред собом при изношењу датог градива, него да захватају и провизију на другом месту добивене језиковне грађе и да је употребе у новом склопу, да је нокрену другим иравцем и тако малопомало увиде, како се задобивено имање на једној страни може корисно унотребити и на другој, то ово вежбање што иде иросто приморава, да се све знање иепитује с обзиром на вежбање и да се употреби што је згодно. Ово се вежбање састоји у томе, да се прочита нека прича но садржини лака н по речима не сасвим ненозната, нотом да се неколиким питањима и одговорима учини, да је ученици потпуно разумејуи најзад да је написмено репродукују. Спочетка усмена прерада мора бити нешто опширнија, н. п. може се и усмено препричати или се још може ј.едном прочитати. Малопомало ово помагање се уклања. На вишем ступњу ваља да буде довољно једно читање и усто неколико питања о садржини тако, да је тиме пружена грађа, којој ће сад ученици наћи облик. Тиме им се даје прилика, будући се облик и изрази не могу занамтити од једног читања, да покажу дотле стечено знање Француског језика, јер ће с једне стране слободно градити реченичне конструкције, а с друге научиће репродуковати представе, које им је пробудило читање згодним изразима, познатим из других радова. Као што се види, скоро сва овде наведена нанисмена вежбања нису просто ништа друго, до иста онаква, каква су тражена и усмено и отуд се може оправдано упитати, нашто иста вежбања у два об-