Просветни гласник

наука и Нас 1 а :8 а

44?

НајдорФер, убра]а, у својим извештајима, међу столаре, сгругаре, авоноливце итд. и уметнике, као што су били Дирер и Нетар Фишер, не правећи никакве раздике између уметника и занатлија. Као што је реч уметност, у ирво доба, значила исто што и реч моК, такојеуГрка ово значење гтренесено на све духовнс производе, који се могу чулно предсгавити (од корена (:ек-1ек(;оп — сликар). И латинска реч агз (од корена аг- саетављати) значи прера-ђиваље и састављање ма каквога градива. На средљевековним универзитетима философски Факултети, са својим научним поделама, звали су се аНе^ ИбегаГев. Кад се овоме дода и сумњив ностанак речи АгШ (од агИб1а), види се стара ностунност у разликовању науке, уметности и заната. Нрема данашњем схватању те разлике занат је чисто ручна радња, а уметност је виши, духовни, ироизвод. Уоиште речено ово би било добро, али још није довољно јасно. Јер има уметности, као нпр. играње, у којима је духовна радња незнатна, као што има и заната, који траже много знања физичких чињенида и јаку интелигенцију. оа решење овога питања номоћи ће нам практични циљ. Сваки занатски производ има свој практични циљ. Кључем се отвлра, а ножем се сече; хлебом се хранимо, а кожухом се одевамо. Наравно да нас све ове ствари могу још и обрадонати. Али наша радост долази од ваљаности ових ствари, које својој намени нотиуно одговарају; таје радост практичне, или, ако хоћете, и ингелектуалне природе. И сам занатлија израђујући ове ствари загрева се овом радошћу, и ако је она у његову послу увек споредна. Имају две уметности, за које би се могло приговорпти да спадају у вишу врсту, и ако су намењене практичним циљевима. То су архитектура и декоративна уметност. У кући се станује, из чаше се пије, у скрињи се чува одело. И при свем том ове се израђевчне убрајају у уметничка дела. Чак се данас и то тврди да је уметничка вредност ових израђевина баш у њиховој нрактичној вредносги, и да, носматрајући их, уживамо двојако. Тврдо верујем да је ово заблуда. II да је за декоративну уметност ова заблуда и опасна, објасиићу изближе. Признаћу да свака кућа мора добити свој облик. Не сумњам да практични циљ оваке грађевине може изазвати у посматраоца и радост. Исто тако нећу одрицати да архитекта и декоративни сликар морају, у свима својим нословима, водити рачуна о градиву и о техници. Што ја ие признајем, то је: да сви ови њихови обзири иду у прилог естетици. То не доиушта ни логика. Велим да задовољство, које добивамо од практичне вредности једне ствари, не може никако бити естетичко, јер би на тај начин свака добро израђена машина била уметничко дело. Ја апсолутно не могу да разумем откуда је нацрт једнога архитекте уметничко дело, а умстничка израда једнога бравара или једнога ножара