Просветни гласник

448

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да је нешто друго. Обоје су једно исто. Архитскта може дуже радити, потребује и велику претходну спрему. Али све то за уметност не.значи ништа. Мени је сасвим непојамно зашто да је уживање у првом сдучају естетичко, а у другима да то није? Што се тиче тврђења да се уметнички обдик једнога знања или какве израђевине од дрвета добива непосредно од гтрактичне вредности тих ствари, од природе самога градива и од техничке израде, мисдим да јо само просто нераздиковање уметничкога обдика од занатскога. Само занатеки обдик добива се из практичних погодаба, ади никако и уметнички. Некодико примера то ће нам објаснити. Дугуљасти облик и усправни зидови ћедија; симетриски седдасти кров с троугдастим забатима јесу занатдиског порекда, јер додазе, по практичној подели и по техници зидања. Све остадо, без чега се може бити, — стубови и т. д. — спада у уметнички посао. Јер ови додаци нису потребни, иди бар нису потребни такви, какви су. Што је најпотребније јесте само затворена и покривена ћелица, као храм неком божанству. Техника зидања захтева усправне зидове; нагнути кровови сдуже као закдсн од кшне. Стога на крову, с обе стране, морају бити и троугли забати. Тиме су свп потребни дедови на грађевини избројани. Уметнички обдик овде је на посдедњем месту. Може се допустити да је сразмерно везивање занатскога посла с уметничким једна погодба за архитектонску дспоту, ади се никако не може одобрити да је уметнички обдик производ практичне потребе. Гвозденој решетки, скованој на шаре и на увојке, удога је да буде само јака ограда с потребном висином. Мсђутим ово савијање гвоздених штапова долази у уметнички посао. Ади никако ова умстничка израда не додазн због саме технике. Јер ако би се хтеда само добра ограда, онда би довољно бидо испрепречивати и утврдити праве гвоздене штапове. Оваква направа бида би и јевтинија и јача, него она с непотребним кривинама. Не може се, дакле, тврдити да овде обдик зависи ор градива и од технике, него бива сасвим противно, обоје хоће да посдуже обдику. Обдик додази из чисто естетичке потребе, чију ћемо битност доцније још боље разумети. Ова потреба може се прилагођивати разним погодбама и разноме градиву, али ње уопште не мора бити, она није неодољива. Наравно да ће сваки разуман уметнички мајстор спојити депо и корисно и због саме уштеде у градиву. Угдавноме речено уметнички обдик којега бидо производа не зависи ни од циља којему је намењен, ни од градива, нити од технике, него све то заједно тражи усдугу од естетике ради својих ирактичних циљева. Ади ово узимање у помоћ естетике није ради ње; она овде сгупа у погодбу с практичним циљевима. Носде овога објашњења дако је схватити да оно, што је на грађевинама најнужније, не мора бити естетичко, нити мора зависити од