Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

713

тивне, осјетне) стране духовног живота. И нокрети, што су се при том развијали, бјеху такођер од интересовања, али не као продуковани већ као перцепирани. Много и много је писано о осЈетима, перцепцији (опажају или опажању) и меморији (намћењу) покрета, но, они се никада нису узима.1и као независни елементи духовних стања. Љекари су, по свој придици, нрви биди, који су дади иницијативу за развиће интересовања о покретима и за њихову важност по индивидуадно благостање. Ово интересовање бјеше у први мах ограничено на однос између моторичке активности и опћег здравља. Но, мало по мало, то је интересовање расло у схватању својих диједова, што играју улогу у духовним бодестима и имају опћу важност по духовну страну. Пошто су се покреги признади као битни Фактори у свјесном животу, исихолози су маниФестовали велико интересовање у својим иснитивањима. Па и педагози занесоше се духом важности покрета у настави и настојаху да то примјене у сваком процесу учења. Педагози су испочетка примјењивали ово на васпитање у ужој свери, али данас је моторичка активност протегнута скоронасве Форме духовног образовања. Ов ;> најизразитије изражава деФинитивну реакцију против старих Формалних метода у народним основним школама и клаеика виших завода. Заиста је Феноменално, како су се индустријалне и механичке школе развиле за онако кратко вријеме. Тако Је барем у нанредним европским и америчким држава, а о нама Србима и Хрватима не смијемо ни спомињати, јер су наши педагози од главе до пете били зависни од шпекулативне Хербартове школе, па ни ижице нису смјели унапријед — јер им је њихов узор био ансолутни метод, као оно некад Аристотело у средњем вијеку. Ручно је образовање, заиста, у знатном сгепену иостало више мета школског Функционисања, него ли средство за стицање. И у толико, у колико је ово случај његов продукт биће мање довољан у сусретању захтјева модерних услова, него што је то био случај у старом курикулуму. Задаћа ове посљедње главе биће та, да иокаже како се моторичка активност битно разви.ја у свима операцијама учења и како она постаје селективан Фактор у васколикој активности. Моторичка активност има, своју примјену у многим областима — у хигијенској, педагошкој и ПСИХОЛОШКОј. Све три ове области од виталне су важности по васпитаче. Васпитање и благостање будућих поколења зависи у многоме од довољне примјене и инкулкације ових принцица у народним основним школама. Данашње васпитање у главномо развија неку Форму моторичке активности, но, сврха је каткада обекурна, усљед несхваћања дубљих