Просветни гласник

714

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

принципа, што се при том развијају. Односно моторичког образовања постоје два гледишта. Прво гледиште јамчи на строго, Формално, помно приписаној активности, у ко.јој се васколико дјечије држање управља и зауздава док не пријеђе у навику, док се не претвори у крв и тијело. Друго гледиште узима природна држања као најбоље услове учења, па с тога допушта дјетету да иде према својим рођеним инклинацијама у својој појединој ситуацији. Ако се ови принципи добро схвате, читатељ ће смјеста и без устезања примити прво гледиште. Он ће схватити важиост захтјевања правих моторичких прилагођивања од стргше дјетета, и научиће њихов значај по здравље, диспозицију и способност. — Закон хабитуације мора се узети као нраво и најважније васпитно начело. Образовање навика је неопходно. Најважнија ствар у дјегетовом васпитању јесте та да се од њега захтијева да образује коректне навике. Идеја да дјетету треба допустити да образује навике у конзонанцији с природним инклинацијама иросто је смијешна. Човек је оно, што су његове навике. Ако су оне аутоматизоване нриродне способности, оне неће садржавати моћ ресистенције, нити само негирања, и свака неслана шала и каприс биће моћни Фактор у реализацији самога себе. Да схватимо суштину навнке морамо имати опћи појам о Фундаменталној основици хабитуације. Наука се свуда карактеристише тим, што полази од простих изолованих података к њиховим опћим односима. Васпитач мора и овдје, као и у другим пољима своје вјештине, имати широки и дубоки поглед у природу духа. С научног гледишта људски дух се не може објаснити сумарним нријегледом духовних процеса људског мозга, већ помоћу покушаја, да се изради њихова опћа свеза и узрочни закони, којима они подлеже. Дух и тијело развијају се наиоредо у еволуцији људске расе. Натурална селекција или природно одабирање одавна оперише у развићу моторичког Механизма. Она је одговорна за реакције, које овај моторички механизам чини на различите надражаје, с којима у додир долази. Кроз дуги нроцес прилагођивања развија се велики органски свијет, у коме се осјећаји (емоцнје или чуства) испољавају у виду система знакова. 55 Ови су знаци моторичка прилагођивања и оригинално су корисни путови за постизавање животних средстава, за одржавање и овјеков.јечавање живота. Многа од ових моторичких прилагођивања иоказују, да су у сва времена спојена с деФинитивним духовним стањима, па с тога омогућавају да се створи основица за шчитавање духа. Тенденција за тачно реагирање, одговарање на какав надражај Филогенетичка је, т. ј. прирођена или урођена. Примјера ради, ако

55 Сћаг1ев Ђагтп, Ехргеззшп о? Ето(лоп, 1900