Просветни гласник

715

ко гледа у скровито мјесто, њега језахватаили дркће. Овом се ирикључује осјећај бојазни. Кадгод се јавља ова језа иди дрхтавица бојазан је ту. Постоји много и много реакција, од којих свака има своје нарочите прирођене духовие конкомитанте. 56 Ова моторичко-емоцијона.ша свеза није ограничена у људској природи, већ се може примјенити у свако.ч живом створењу. У људском бићу емоцијонална неизбјежива је хабитуација као и развиће асоцијација. Под емоцијоналном хабитуацијом мисли се, да тијело тежи за континуирним придагођивањем, што је конзонатно с неким емоцијоналним држањем. Сваки надражај тежи да изведе реакцију са хабитуално емоцијоналном бојом напрама томе. То је оно, што се мисли под диспозицијом. Постоји тодико исто потенцијалних као и емоцијоналних диснозиција, колико имаде и емоцијоналних елемената, или прирођено моторичких прилагођивања. Већи део моћи у животиње за комуникацијом долази од конзонанције реакције. Кад животиња даде знак да је опасност ту, сви њезини другови хватају маглу одатле. Кад кокош даде знак опасности, сви пилићи пођу у бијег и трче у скровито мјесто, па ма пиле почело тада баш да кљуца храњиву језгру. Предавач нобуђује симпатичке реакциЈе у сво.јој аудијенцији већином тоном свога гласа. У позоришту глас интонације глумца скуиа с другим битним реакцијама изазива у различитим члановима аудијенције конвулзивне симпатијске узвнке за хероја, или гестове омаловажавања за угурзуза. Свака реакција тежи да има емоцијонални елеменат у њој. То нарочито вриједи за животиње. Човјек употребљава хотимичне реакције, ко.је се карактеришу иише интелектЈ-ално него ли емоцијонално. Ове реакције отјеловљавају се у језику, говору. Са овим системом својевољних реакција на објекте човек јеустању да обави већину својих асоцијација и интелектуалних активностп. Васколики виши Факултети у човјека обављају се номоћу језика, говора. За сваки објекат постоји конвенцијонална реакција. Свака је реакција асоцијирана са својим објектом, док се њезина слика (представа или идеја) не доведе у дух, и то помоћу свога јављања у виду слуха или ока. Стварањс с језиком пе одговара увијек непосредно на презентоване надражаје. Његов је свијет идејалан свијет, па и надражаји на којег он одговара или реагира идејално је презентован. Говор чини да је могућно држати коитролу над предсгављањем. Ми смо у стању да

56 Сравни дивно дјело американског цара у Поихологији, Џемса: Јатез, Тће Ргте1р1ез оГ Рзусћо1о»у, 1905, II. свеска, особпто главу о емоцијама, стр. 442—4?9