Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

и много тежим бодовима које по непроменљивом природном поретку •задај.е, често у животињској свирепости, једна животиња другој, иди према бодовима које људство трпи усдед несрећних случајева сваке врсте и усдед бодести или које себи задаје убидачкчм ратовима? Са благодарношћу пак треба признати да је Физиологија деветнаестога века експериментима на животињама најуспешније умножила <5лаго свога знања. Пресецањем и дражењем корена у нерава кичмене мождине дошло се до Бедовог закона. [Тако је постада Физиологи.ја најразличнијих периФерних нерава, међу њима као најважније учење о нерву лутаоцу (Мегуиз та§из). Јох. Мидер постави закон о снециФичној енергији чулних нерава}. Делимичпим издвајањем кичмене мождине и проучавањем тиме изазване дегенерације, која је расда иди опадада, омогућено нам је да упознамо раздична влакна за спровођење дражи. ИГта више смеди експериментатори биди су срећнн, да помоћу местимичних новреда, уклањањем иди на други начип изведеним разоравањем неких дедова мозга, продру и у тајне можданих Фупкција, успеди су да открију у продужној мождини нарочити центар за дисање и крвне судове; на одређеним местима великога мозга: на једном месту центар за говор, на другом за вид, сдух, пипање и т. д. На исти начин постада је приступачна научном разумевању тек помоћу опита на животињама још понека област Физиологије. Учење сдавног Харвеј усавршидо се до механике крвотока од како се нредузело помоћу савршених механизама тачно мерење брзине крвотока на раздичитим местима крвних судова, као ијачина крвног притиска. Физиодогија варења и размене материје би стављена на сигурну нодлогу тим што се за жедудац и црева употребише Фистуло или што су се другим путовима прибављали сокови различитих жлезда и њихов се значај за процес варења даљим опитима покушао дознати. Још су од веће користи за људство биди опити на животињама у два друга правца, који развијани систематски у деветнаестом веку стоје у неиосредној вези са практичним декарством и при којима није потребна вивисекција. Један се правац односи на проучавање дејства које врше хемијска теда на организам у који су унета. Какве промене изазивају, узети у већим иди мањим кодичинама: хдороФорм и етар, морфиум, кокаин и антипирин, иди јаки отрови као атропин, бедадона, стрихнин, кирар и многе хемикадије, које хемијске индустрије доносе у све већем изобиљу на пијацу, утврђује истраживач тек многобројним, систематски изведеним опитима у свима правцима на животињама, пре него што приступи проучавању њихове иримепе као дека за ову иди ону болест у човека. На томе путу ми смо се за посдедњих иет деценија у ведико обогатиди у средствима за дечење и још се богатимо сваке године.