Просветни гласник

798

ПРОСВЕГНИ Г.1АСНИВ

значи него: ли у исгини ништа не знамо о комплексу узрока, који су изазвали неку појаву. Стога се може са Сленсером одговорити; „Немоћ. природног одабирања". У тој научној нреппрци, којом се завршава, деветнаести век. мора се правити разлика између науке о постању и седекционе теорије. Обоје стоје на врло различитој основи и земљишту. Јер ми можемо са Хекслијем рећи: „Акоби Дарвинова хипотеза била и оборена, наука о постању остала би још где је и била" 5 . У њој имамо један сталан на Фактима заснован успсх деветнаестога века, који свакако долази у његове највеће успехе. Говорећи о науци о постању и селекционој теорији ми смо корачили већ један корак у област физиологије. Ипак свако рашчлањавање неке науке у специјалне области, па тако и биологије у анатомију и Физиологију, вештачко је и једва изводљиво. Грађа и Функцн .је неког дела, или структура и функцијс , стоје у најинтимнијој вези међу собом и у истини могу се разумети само у тој вези. Али самим посматрањем не може се довољно, у много едучајова никако, заглед: ти како и на који начин раде иоједини органи у организму. Да би одговорио на питање шта. врши неки орган, мора се физиолог служити најразноврснијим помоћним средствима, помоћу којих. он ток чини своје посматрање успешним. Што је за анатоме микроскоп то .је за Физиологе с иланом изведени ексаерименат, научни онит на биљнон и животињском организму. Физиолошким опитима на биљкама објасниди су нам Сакс, Пфефер и многи други вешти експериментатори: геотропизам и хедиотронизам, и сличне интересантне појаво. У којој мери, нарочито биљке, зависе од спољашњих Фактора што се тиче њихових Функција, па чак и стварања њиховог цедокупног обдика, утврђено је експериментадном физиологијом на јасан начин. Опити на животињама могу се пзводити на врдо раздичите начине.. Иротив једног од њих који се зове вивисекција, јер је он скоичан са дакшим или тежим хируршким операцијама, изазвана је читава војна у редовима лајика, гдегде са успехом. Заиста то је на зло употребљена осетљивост. Јер шта су иатње које задаје експериментатор животињама и које он гледа да на хуман начин, помоћу хлороФорма и морФијума, сведе на што је могућно мању меру, нуема оним бескрајно већим и многобројним доброчинствима,, која декарска вештииа указује човечанству што пати, вештина која тек екснериментима на животињама и отуда извученим сазнањем поста .је способна да на један савршенији начин дедује? Или шта су тако незнатне жртве науке према безбројним

5 ) Хекслијева изрека гдаси; »Ј? 1ће Баг-ичшап ћуро(;ће818 \уаз 8^ер1а% г ау,. ето1ииоп теоиМ зШ1 81аас1 лућеге к ттаз«.