Просветни гласник

ЦАУКЛ И ПАСТЛВА

797

сматрана, и обиљем важних, нових гледишта, помоћу којих су иам на генијалан начин расветљени, у извесном етенену и објашњени, међуеобни односи организама и њихови односи према околној природи, који су до тада занемаривани и још мало разумепани. Дарвии срећнији него љегов претходник, чнјо је заслуге тек иотомство призпало, видео је како његово учење пада на боље земљиште и пзазвао је један са његовим именом скопчан пун ентузиазма научни покрет — дарвинизам. У Хскелу је нашао он једног моћног заступника који, стојећи више од њега са анатомским и ембриологаким знањем, постаде његова срећна допуна. Сад се мислило да се у тајну, како постају нове врсте оргавизама, срећно продрло открићем „правих стваралачких узрока" и да се нашло објашњење за десцедентну теорију у селекционој тсорији. Борба за опстанак, одабирање згоднијег, нриродно одабирање, постале су Формуле номоћу којих је требало објаснити свет организама. Појавише се присталице и противници новога учења. Са обе се стране борба усталаса, која се водила с таквом жестином као ретко кад при једној научној хипотези. Постадоше дарвнннсте, ултрадарвинисте и антидарвиаисте, хекелисте и вајсманисте. Ђајсман идући још даље и од Дарвина објави „Свемоћ Природнога Одабпрања". Хсрберт Саенсер, насунрот њему: „Немоћ Природнога Одабирања" 4 . Еако да се објаснн та за неко политичко питање разумљнва а за једно научно нитање пак зацело знаменита појава? Како се мени чини бар не тиме што су Формуле: „Борба за живот, одабирање згоднијега, селекција", врло неодређени изрази, који добијају стварну научну вредност тек тиме како се иримсно у неком конкретном случају. Зашта још није уиотребљен израз „Борба за живот" ? Што је то у националноекономским и политичким списима стална и омиљена Фраза да се и опростити, но већ не, што као Дарвинов талас оде тако високо да га је ,ди Прел унотребио да тиме објасни кретање небеских тела. Сувише онштим изразима не објашњавају се поједини случаје*ви, или се ствара само привидно објашњење, док праве узрочно возе остају после као и ире у тами. Задатак је научном исиитивању да утврди узрок који нретходи некој појави, или тачније, пошто се ништа не дешава из једног узрока, да утврди различите узроке. Ну аостанак организама из ариродних узрока јосте изванредно замршен и тежак проблем. Њега је исто тако немогућно решити једном чаробном Формулом као што је Немогућно лечити све болести једним леком. Пошто је Вајеман објавио свемоћ природног одабирања био је прмнуђсн дапризна: „Ми не можемо директно доказати да је извесно прилагођсње постало природним одабирањем", што ништа друго не

4 ) ЛУснзтапп, 1>1е А11гаасћ4 (1ег ЈШиггисМипд 4 . 1893. стр. 00.