Просветни гласник

802

ДРОСВБТНИ ГЛАСНИК

сад и леКсару, после епохадног Рецтгеновог открића, оиогућено да згодном нрименом т. зв. х-зракова представи себи јасно на Фотогра#ским плочама за нагае око апсолутно невидљиве, у дубини људског тела скривене дедове, као што су поједини делови коштаног система. На тај начин у деветнаестом веку успешним испитивањима у физици шкодованих Физиодога као Хелмхолца и ди Боа-Рајмона, Фехнера, Вебера, Лудвига, Брикеа и Пфлигера створена је, као што сам већ то једном згодом укратко напоменуо, — „нарочита Физика мишића и нерава, Физика чулних органа, механика скедета н органа што служе за кретање, механика дисања и крвотока." Око би схваћеио као мрачна комора, која је саграђена но законима онтике, ухо као физички апарат за преношење звучних тадаса до нерава за опажање, бдагодарећи својој нарочнтој органској структурп, вибрирајућој мембрани и вдакнима која су, као струне иа кдавиру, опредељена за нарочите тонове. Гркљан се схвати као свирала, која номоћу плућа, као помоћу мехова, нроизводи тонове. Закони филтрпцнје и осмозе бише употребљени за објашњење ресорпције и секрецијс . Склапањем сдожених апарата (кадориметар) одређивао је сад физиодог у току једног дана од животињског теда произведену кодичину топдоте, која сс да израчунати у калоријама, и предузимао је тешке задатке, да прави тако рећи биданс мењања енергије животињске , пошто он на Једној страни исто тако израчунава у калоријама кодичину енергије коју животињско тедо добија у храни различите врсте као што на другој страни срачунава количине енергије, ко.је тедо одаје у топдоти коју оно производи иди у виду механичког рада и које се надазе у производима размене материје. С погдедом на велике триумФе које је Физиолошка иаука сдавида са увођењем хемијских и физичких метода одомаћи се код већине испитивача, нарочито под утицајем оддичног раздагања једнога ди Боа-Рајмона, гледиште: да Физиологија замишљена у свом савршенству у ствари ништа друго није до ли биоФизика и биохемија, и да она може само у тодико претендовати на Једну праву науку, у кодико је примењена хемија и Физика, механика и математика. Из крајиости „пдитког витадизма", како га је назвао ди БоаРајмон, падало се у физиологији обично у другу крајност једног пустог механизма и мислило се да је објашњење живота само један хемијско-Физички иробдем. Прва последица од тога бида је да су стручни физиолози обрађивади са мадим изузетком са више љубави само оне обдасти које су биле приступачне хемијско-Физичком начину испитивања, друге нак, као физиологију развиКа и рађања са свим су оставиди. У тодико су се ревносније прихватили ових обдасти анатоми, зоолози и ботаничари; они су дубље упознали животне појаве ћелице, нротоплазме и једра;