Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

803

»откршш оу чуднокато сдожене нродесе у деоби једра, врртено са љеговим зрачпим Фигурама и дентрозоме, хромозоме и њихово уздужно денање; решили су дефинитивно етаро снорно нитање због кога су се некада физиојози делили у два табора, у анимакулисте и овисте, јер •се сад успело да се простим микросконским посматрањем утврди тајанстпсни продес оплођавања у свима његовим Фазама и да се неносредио посматра нродирање сперматозоида у јаје и снајање јајног н сперматозоидовог једра; они учинише дубљим разумевање делога нродеса тима што су открили да јаје и сперматозоид шорају у неку руку да се нринреме за оплођавање редукдијом или избадивањем по половину материје њиховога једра и усудили су се најзад, ослањајући се на те и друге појаве, да за проблем наслеђа ноставе основе у хипотези: да су носиоди наследствених особина у једровој супстандији. На тај со начин норед хемчјско -Физичке школе у физиологији оснаашо један анатомско-биолошки правад, који со стара да нас помоћу .микроскопског исиитивања дубље упозна са животом. Али аиагомскобиолошки нравад у колико вииш прибавља сеои вредност иснитивањем •организадије суистрата за живот — води у толико више увиђању: да је у биологији исто тако и механистичко стаиовиште једнострано као и шггалистичко. До душе већ је један главни застунник механистичкога учења, ди Боа-Рајмон., додније сам га подвргао критици п признао у принципу његову недовољност. У своме нредавању о границама сазнавања ирироде поставио је он два нерешљива иитања, а доцније их је у својих седам загонетака о свету подигао на седам, ири чему се само може нитати, зашто их је баш ограпичио на тај број. Ако ди Боа-Рајмон обележава „немогућност да се с једне стране схвати суштина материје и снаге, а с друге стране да се свест и на најнижем стунњу механички објасни, као иросту истину, оиот пазива он старим искуством на коме никакво откриће у природним наукама није могло штогод изменити, да се са атомистиком, са дипамистиком, са сталним иснуњавањем лростора наседа на исти начин". Без сумње није сам ди Боа Рајмон извукао отуда потребне конзеквенце. Конзеквенца која ће извесно продрети у биологију двадесетога века јосте (ја то понављам и ја ћу реченицу одмах изближе образложити): као гито је био неоиравдан витализам исто је тако неоиравдана и механистичка догма, да живот са свима својим компликованим иојавама није ништа друго до хемијско-физички ироблем, ноонравдана бар дотле докле се под хемијом и физиком не разумеју сасвим друкчије науке него што су оне сад према садржини и обиму. -Тер као што сам већ .једном другом згодом рекао 6 ):

6 ј Оскар Хертвиг Наука о организму и њен однос мрема социјалнпм наукама. Товор држан у универзитету. Оизгау К18сћег. Јепа, 1899. год.

ПР0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК, II. књ., 10. св.. 1908.