Просветни гласник

804

ЛРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

„Ако је задатак хемичара да испитује безбројна сједињ&вања; разиоврсних атома у молекиле, онда се он строго узев не може у опште приближити правом проблему живота. Јер овај почиње баш тек тамо где његово испитивање престаје. Преко грађе једнога хемијског иолекила иде грађа жнве супсганце као даља, виша врста организације, иде грађа ћелице, а преко ове опет иде грађа биљака и животиња, које представљају ,још компликованија, савршенија удруагења милијуна и милијарди на најразноврсније начине удружених и диФерентованих. ћелица". Шта може да ради у свем свету хемијска наука оваква каква је она сад, са овим сасвим новпм светом организација материје иа ко.јима, тек појаве живота почивају! Хоће ли хемичар да постави себи задатак да и њих испитује онда би он сам морао бити биолог, а пре свега морфолог, али тада би његове методе рада и циљеви били сасвим друкчији и много обимнији. И тачно у истом односу према биологији стоји и Физика као> хемија. Сад тврди обично Физиолошка школа још са ди Боа-Рајмоном тако као да у живом бићу, у некој ћелици, не раде никакво друге силе осим оних, које би атоми ћелица, угљеника, водоника, кисеоника, азота,. ФОСФора и т. д. развили изван ћелица. „Дедић гвожђа остаје исти па ма он прелетао васиону у метеоритима, или чегртао крећући се по шинама и железничким точковима, или кружио у крвној ћелици крозслепе очи каквога песника. Еолико је у механизму човечије рукс толико је и у последњем случају делић ма шта добио у особинама или ма шта изгубио од њих. Те су особине вечите, неотуђиве, непроменљиве". „А кад атоми нису развили никакву другу силу, онда с\ и сви. појави у ћелици Физичко -хемијски, као и на лакумсовој хартији" 7 ). Тако што тврди се са гледишта: „Све је у свету хемија и Физика." Ми пак примећујемо, да је иојам атома за садашњу науку само једна корисна Фикција, да се о укупним особинама једног„атома по себи" не зна. ништа, а још мање о томе, како произлазе из особина и снага различитих атома особине и снаге њихових једињења. Да из особина угљеника, сједињених са особинама кисеоника, водоника и азота и т. дмора постати под извесним околностима беланчевина то је појава чија је суштина исто тако ненојмљива као и то, да из различитих беланчевина при нарочитој организацији постаје жива ћелица. Стога ћемо ми у овоме питању изоставити сасвим како појам. „атом", тако и ванредно тежак појам „снага", са којом се тодико вршила злоупотреба и "ато се задржати само на ономе по чему се

') У-томе смислу ивразио се ди Боа-Рајмон још у сиоле последњем предавању иа прослави Лајбницовој. Записнида ара .Б. Пруске Акадеиије Наука. 1894. год.