Просветни гласник

53"

НАУКА И НАСТАВА

805

познаје сама сида, а то су њена дејства. А са обзиром на ово ја држим да смем тврдити исто што и са обзиром на организациЈу материје. Исто као што се стварају сједињавањем атома у молекиле, молекила у виша тела, живе ћелице, удруживањем живих ћелица у биљке и животиње, све нове, многобројније и више Форме организације, исто тако стоји и са деЈСТвима која произдазе из њих. Са сваком од толиких Форама и организација нроизводе се и нови начини дејстава. И тако истраживач има да ради код биљака и животиња са једним сасвим новим светом необично разноврсних дејстава, каква се на овај начин не јављају у мртвој природи и не могу се налазити, јер у њој нема за то потребне организације; ;а наводим само одржавање врсте помоћу растења, размене материје, различитих врста иритабилитета, Фототаксије, хемотаксије, геотропизма и т. д., свест, моћ мигаљења и најзад сва различита дејства, која врше поједини ћелични делови један на други, која вргаи ћелица на ћелицу, орган на орган 8 ), оиљке и животиње једна на другу. Па је ли сад задатак Физичара да се бави о дејствима сваке врсте, која произлазе од свих могућних тела у свету? Зацело није! Као гато се хемичар бави само о најпростијим организацијама материје, о хемијским, а не и о биолошким једињењима, исто се тако ограничава и физичар, као човек однауке како је она историјски постала, само на одређен круг дејстава, која се могу обележити као елементарна, на круг дејстава, који је по себи већ ванредно велики, али релативно т. ј. упоређен са свима дејствима гато се дегаавају у свету опет врло мали. Кад се физичар не би ограничио у томе, онда би он морао ујединити у једном лицу и рад Физиолога и психолога, социолога и историчара и гата јога не. Најзад треба указати још и на то, дајето тако распрострањено гледиште да испитивање живота није нигата друго до хемијско -Физички проблем, да је све у свету Физика и хемија, скоичано обично с великим нрецењивањем хемијско-Физичкога знања. При томе се превиђа да је и то знање као и свако људско само један део и да оно наседа на свакој тачки на границаиа сазнавања природе, које нам сад изгледају несавладљиве и да хемија и Физика у томе погледу принципијелно не стоје боље од биодогије. С правом се већ Негели, на скупу природњака у Минхену, изЈаснио у своме предавању „Границе Сазнања Природе", да „Природа пружа исте тешкоће и у иснитивању њених простијих, неорганских појава, као и у нитању о постајању осећаја и свести из материјалних узрока".

8 ) Исте је ове мпсли изнео аутор у саоме делу ДГелица и Ткива* и то у 2. књизи, глави X и XII: Уиутрагањи Фактори органског развића, и у глави IV: Средство и цут за општење ћелица у органнзму. Јепа. 6. Кзсћег, 1898. год.