Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

809

.достизал.0 половину своје пуне величине. Л.инија, која показује ток растења телесног између 2. и 12. године, пма облик налик на параболу. Мерења главе показада су, да она сразмерно много маае расте него ли цело тедо. У првој години глава расте врло нагдо, ну од друге године врло споро; у 12. години показује се такођер живље растење њено. Тако исто је утврђено, да се могу разликовати извесне нериоде ј растењу руку, ногу, у развићу чула, подобности за подражавањем, маште, у јављању склоности за злочине. Нешто сличпо наптао је Лом•брозо код одраслих; творевине уметности, открића у физнци, хемији и астрономији најчешћа су у пролеће. С погледом на нроменљивост .детета у разним периодама развнћа може се рећи: у сваком детету крију се многа деца, која се појављују једна за другима. На основу >ових чињеница може се тврдити: да је развиће тела и духа, органа и функција и њихове снаге таласаво, нериодично понављање од напретка и застоја, од радљивости и мира, понављање утрошка градива и снаге, и њихова обнављања, тако да за сваким таласним брегом напретка, стварања, делања долази таласни дб застоја, примања, мира. Има периода у животу човекову, када се његове душевне силе развијају особеном јачином, а одмах затим наступају периоди, када развиће душевног живота показује уснорен ток, тако рећн замире. Тада организам нрикупља своје силе, да би изнова изјавио своју снагу. У психичком животу налазимо, у том ногледу, нешто носве налик на оно, што се •опажа у чисто физичком развићу човекову. Годишњи ирнраштај раста и тежине човекове, у добу Формирања његова организма, као и увеличавање простора његових плућа и мишићне снаге нису једнаке велнчинс. Овде се такођер примећују периоди усиљеног и уснореног растења. Нзвесна ритмичност развића јавља се и овде као општи закон 1 ). И само свакидашње носматрање иоказује, да је телесно растење м духовно наиредовање код сваког детета разлнчито. Л.ајеви дндактичли огледи о душевној енергији ноказали су, да криве линијс психичких 'внергија у сваког ученика имају друкчи облик. Отуда се може извести, да свако дете има нарочиту, само њему својствену периодичност у развићу физичких и психичких органа и њихових радња; мера и трајање напретка и застоја, и њихов распоред према дневним и годишњим временима и ирема годинама живота показују у различите деце разнолика одступања. Кад узмемо у вид добру или лошу исхрану у ученика, вежбање и навикивање, начела делања, прилагођивања и диФеренцирања, онда долазимо до ових чињеница, које мора наставник сваког часа да има на уму: Спољашњи и унутрагањи надражаји, вежбање и навикавање могу донекле да измене темпо и облик таласавог кретања сваке поје-

Ј ) А. НечајеиЂ, Русскал школа 1907. л* 11. —