Просветни гласник

оио

игиснлгши ГЛАСНИК

показују нериодичност; ваздушна едектрика колеба се периодично. Сванте Арениус доказао је да месечева кретања нмају везе с нарочитим кодебањем у атмосФерској електрини, а ова опет показује везе са одређеним физичким Функдијама човечјим. Арениус је даље утврдио, да и сунчев утидај изазива другу врсту периодичности у ваздушној едектрини, са периодама од 23 дана 1 ). Периодичност се јавља и у човечјем животу, који је у присној и нераздвојној везн са средином, у којој се креће. Доиста, ми се не можемо издвојити из заједниде нашег планетарног и сунчаног система; ми морамо осетити утицаје промена наздушног притиска, тонлоте, светлости, електрине, земљиног магнетизма, који онетстоје у вези са козмичким утицајима. Најсиднијн нагон човечји, нагон размножавања, ноказује јасна колебања, која су у вези са делом осталом природом. По Флису опажа се у савременог човека јасна иериодичност не само у телесном, него и у друштвеном животу, у представама, осећањима и вољиним импулсима. Одређени диклус тих појава нравидно се смењује у мушкараца у периодама од 23, а у женскиња од 28 дана. Фдис сматра да је периодичност свих животних појава у вези са двојаким сподом сваке ћедице. Пошто и у мушком организму свака ћелица оадржи у исто време и мушких и женских едемената, то мора имати и у мушком организму извесних периода 2 ;. Свобода је иронашао још да постоје и животни тадаси од но 23 и 18 часова 3 ). Као тито су светлост и едектрика таласава кретања, тако је живот нека врста таласања. И свеколики развитак у деце иде таласавим и ритмичким током. То важи за физичко развиће његово; то исто се опажа и у психичком животу његову. Теоријска и практична недагогика нису до данас у довољној мори познавале основни значај ове чињенице: да ток развића у деце показује обдик тадасавог кретања. Сигерту припада засдуга, што је први истакао педагошку важност ове периодичности. Математичар и философ Винер вршио је на своја четири сина, од рођења њихова на докде нису одрасди, многобројна мерења глане и тедесне величине, на је добио ове резултате: 4 ) Растење телесно је најбрже у првој подовини прве године и износи тада по 18—25 см. У првој години уопште 15—20 см. У другој години 12 см. а за тим опадаше до 12 године, и то од 9—5 см. За тим се опет пењаше и достиже максимум у 13, 14 иди 15 годинн, са 8-10 см, после чега опет брзо опадаше, тако да је тедо у 16 —17 години достигдо скоро пуну величину своју. Од тада па до 25. године, тедо је расдо само још за 0,5 — 1,5 см. За 27 4 —2у 2 године тело је

') КаЈш-шззеиасћаМ. ЛУосћепзсћгШ, 1905. год. X 19. —

2 ) У књизи : 1Јег Аћ1аи? Дез ^ећепа, 1906. год. —

3 ) ВћстникЂ Воспиташл 1908. Ж 1, стр. 51. —

4 ) Вг. \У. А. 1 ј ау, Ехрептеп(;е11е Вн1акУк 1905. год. стр. 423. —

*