Просветни гласник

878

11Р0СВЕТНЖ ГЛАСДИК

универзитетима и другим таквим школама. „Али. продужује иоменути иисац, захваљујући напорима једнога Арента и Вилбранта, данас све више хвата корена један други поступак — постуиак методски". Осем тога, један од аутора, коме се овде приписује у заслугу што је с тим методом раскрстио, Арент, и сам овако говори на једном месту: „Тако названа систематвка наставна метода — а пре појаве овог методичара она је једино и цветала у Германији — не обзире се на потребу да се код ученика сгворе извесна онажања и пробуде представе, па основу којих је могућно образовање појмова, који ће му поступно учинити разумљивим суштину хемијских појава и закона. Она сматра резултате хемијског испитивања, добивене индуктивним путем, као дате чињенице и износи их пред ученика нросто, не бринући се да ли он појима скривени механизам правог хемијског појава или не 3 '. И на другом месту: „Карактеристичност тако назване систематске методе састоји се дакле у том, што она почиње објашњењем сасвим општих појава. А пошто је ово немогућно без конкретних примера, то се при избору њиховом већ одмах наводе материје, сиојеви, Формуде, хемијске једначине, па чак и квантитативна рачунања, која ученик не разуме на том стунњу... Ученику тада остаје, ако само хоће да учи, једино да учи напамет... Одомаћење тако ненедагошке наставне методе у школи не би се никако могло разумети, кад се не би знало да .је она уведена простим пренашањем и скраћењем методе предавања, која је од вајкада уобичајена на Факултетским лекцијама из хемије" 38 . Исто тако данас је већ с довољно критичности обрађена и методика Физике и знатан број писаца устаје већ да укаже на потребу других метода, а не оних, ко.ји ову науку третирају, почињући уобичајеним излагањем „ошнтих особина" и прелазећи даље и у првој елементарној настави поједине појаве и законе из Физике онако, као што то бива у највишој настави, т. ј. неким скраћеним систематским начином. За хемијске уџбенике с таквим методом оправдано вели Арент, да су они „пре-мале ручне књиге, речници или компендије, т. ј. више или мање онширне збирке хемијских имена и појава, него логички написани уџбеници, који ученика воде ноступно од иростијег сложенијем, од лакшег тежем" 39 . Резултат ових нанора био је да н. пр, већ немачка књижевност ове врсте располаже данас доста великим бројем списа, који су нашли примене у средњешколској настави, и који с разлогом могу бити као углед за методику ових наука. Примера ради вреди овде иоменути методичке уџбенике захемију: АгепсИ К. 6гшк12И§е (1. Сћепие и. Мтега1о§1е, \\ г Ш)гаш1 ]<\ бгшкки^е (1. Сћеппе, па 37 Агепс!, С/1етге у ЈВаитехз^егз НапсЊисћ Л. Ег2Гећип§8-и. ХЈп(;егг1сћ{81ећге Х1У. 4. 3« 1Ш. 8. 34 11)1(1. 4.