Просветни гласник

наука и настава

879

онда Л,е1Ш<1. Ј. <1. те!ћо(1. Ш1;еггЈсћ<;, 1<етп Ж. МеЉо(11с1сћ. БеМас!. 1 <1 Ап1ап§8ип1етсћ1 1П <1. Сћет1е, Оћтапп V, БеМас!. 1 (1. 1Мегг. 1П (Ј. Сће1ше и Мтега1о§1е, ВисЈсепЛаМ А. Бећгћ. <1. ХМепсМ с1. апог§'. Сћеппе, као и уџбенике од Вбгпег-а (Уогзсћи1е (1. СћетЈе и Мтега1о§1е), Изсћег -Кгаизе, ВапИг-а, 8сћгеЉег-а и т. д. Прва три до четири од њих јесу тако названи методски уџбеници, па и ако је њихова методичноет често непотпуна и немогућна за све врсте школа, а остади држе средину између методског и систематског наставног поступка. У ове систематске уџбенике за ову науку могли би се убројити: Вгаисг Р., Већгћ. с1. апог^. СћетЈе, ЕЂеИпд, Бећгћ. <1. Сћетхе, (Аиз§аће Ј. Кеа18сћи1еп и Аиз§аће Ј. Кеа1§утпаз.) затим уџбеници од Непш§ег-а, В1рр-а, 8сћгеЉег-а, ВогзсћеМ-а, Уо1сктаг-а и т. д. Као особита појава јесте и Оствалдова 8сћи1е <1. Сћепие, која, ако и није као уобичајени уџбеник, може, нарочито у Немачкој бити од особите помоћи у овој настави. Исто тако за Фпзику су од значаја уџбеници: НоЦег, Ха1:аг1е11го 1'. с1. Оћег81и1е с1. ОутпазЉп, Кеа1зсћи1еп и тегтаМиег 1.ећгапз1а11еп, Јосћтап-Негтез-ВрГез, Е1етеп1агрћуз1к, као и Сггипс1пз8 с1. ЕхрептепШрћузјк, Воп1е, Еећгћ. с1. ЕхрептепШрћузЉ, 8итрј, Сгипс1пзз (1. РћувГк, Масћ ОМгсИ, (ј ГШ 1(1 г 18 (1. РћузГк, ВиМе-Кге8$Ипд , ЕеКГас1. 1'. (1. Пп1егг. т с1. Ехрептеп1а1рћу81к, Сгпдег, Већгћ. с1. Рћу«1к, НатИ, Рћуак, II 7 «1епИп, Рћузјк и т. д. Неки су од ових уџбеника удешени за нижи, а други за виши ступањ наставе и махом су у ета.шој употреби у школама немачког језика. КгеззИпд се не устеже да од свих њих да претегу нарочито неким уџбеницима, који се употребљавају у аустријским школама, као што су ХеФлеров, ХеФлеров и Мајсов, Махов и т. д. за ннже, и Хандлов, Валентинов, Мах-Јауманов и т. д. за више разреде. Он напомиње да би „добар уџбеник био онај, који би служио као упутник а имао ове особине: највећу краткоћу са јасноћом и научном исправношћу у нредстављању нојава и закона; сем тога, да има још и ту особину да задржава неусиљен распоред материјала, а Факти да су јасно одвојени од хипотеза које их објашњавају, па онда да избегава опширна извођења, која би везивала наставника" 40 и т. д. Трудови око рационалније методике у настави из ових наука донели су да се данас особита пажња обраћа и на ученичка лабораторијска вежбања, која већ чине један значајан елеменат ове наставе, па се каткад хоће да истакну, бар у реалним школама, чак и као засебан наставни предмет. Ова вежбања још поодавно се ирактикују на реалним школама у настави из хемије. Француски програми прописују их у одређеном броју и облигатно за такве ученике и из физике и из хеми.је, 41 а и пруски наставни планови од 1901. помињу 40 ШезаИп^, Физика у средњој школи, прев. Т>. Анђелковић, 32 " В. наш чланак : 0 настави из јесхаственице, Физике и хемије у франд. сред. школама. Наставник 1896. и 1897.