Просветни гласник

130

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

објашњава садржина. Изгдеда, да су разна наставна срества за очигдедно ноказивање и објашњавање потребни за познавање природе, земљопис и др. предмете, а за читање је доста кад су ту читанка и учитељева уста. Међутим читаве збирке сдика п предмета разних треба имати уза сваку читанку иојединих разреда; а наше су школе празне куће. Декламовање се махол узима мало и слабо се обрађује. Садржина се не објасни довољно и не образложи се где треба јаче, где слабије. брже или лакше говорити и зашто тако треба; не удешава се мењање гласа према садржини; не чује се у декламовању говор обичан само улепшан, него декламовање излази као неко певање, и то горе од певања, јер се у певању мењају мелодије, а у декламовању се разне песме говоре све по истом калупу. На тај начин често изађе да се узвикује, где реченице казују нешто што је тихо било, и обратно, да се глас спушта где садржина казује нешто јаче и бујније; или се мисли веселе и тужне подједнако исказују и т. д. Неразумљиво је још зашто се за декламовање узимају баш само стихови, само песме ? Зашто се не би декламовао и какав леп прозни састав? А баш зато, што се код нас декламовање стихова накарадило и извргло у неко нарочито неприродно говорење, треба узимати и декламовање прозних састава, не би ли се пре увидело, да је декламовање обичан говор, само лепше и вештије, (али опет природно) исказан. Писање и иисмени састави. — Само су неколико надзорника у опште задовољни успехом из нисања. Остали су само код појединих учитеља налазили писање лепо обрађено, а код огромне већине учитеља и учитељица је писање слабо обрађено, негде и сасвим занемарено. Још горе од обичног писања стоје писмени састави. То се види из ових примера које узимамо из надзорничких извештаја: Нигде нисам нашао добро писање; зато га свуда и не износе на испиту, неки га склоне где не пада у очи, (свеени су, дакле, тога да не ваља и стиде се посла свог), или изнесу само „испитне" писанке. Међутим на испит треба изнети све, да се види цео годишњи рад, поступност и крајњи успех. Писање је занемарено до невероватности. Чита се добро, прича се лепо, анализа грам. добра, а масу погрешака начини ђак док напише два реда. Писмени састави су ругоба над ругобама. Изузетак је само у Михаиловцу, који је у свему одвојио. Писање готово нигле није довољно обрађивано. Често се тек пред испит испишу 3—4 писанке. Писмене саставе нашао сам само у 2—3 шаоле, па и то је само преписивање из књиге или дикгирање. Нема претходне спреме за интерпункцију. Не поправљају се погрешке нигде.