Просветни гласник

шкодски летош1с

139

писали само ио две иисанке деде године. А где се целе године написало само две писанке, ту се није могло обрадити све по програму, нити постићи успех добар. 0 писању било је довољно говора напред, код српског Језика, а овде га опет помињемо зато, што је тако по закону оно стављено још један пут у засебну тачку са цртањем, ма да за ово није бил.о никаква разлога. Јер уза српски језик се, ваљда, не мисли неко ружно писање, а овамо деио писање. У народним школама било би довољно учити писање правилно, па је у томе и писање лено. Вреди овде неменути још и то, да је у садањем програму из цртања истакнут циљ и градиво подељено на сваки разред; а за краснопис нема циља, нити се за градиво каже шта је за који разред. Дакле прописано је нешто „тек онако", па се „тек онако" у обзпр узима, или управо и не узима на ум. Што се тиче цртања, ту има више материјала за чуђење. Зна се да деца по природи својој воле цртање; она цртају и шарају где год могу. А у нашим народним школама цртање стоји понајгоре. Значи да школе не умеју експлоатисати, употребити и развити ону дечју природну наклоност к цртању, него не предајући занемарују, или невештим предавањем убијају код деце љубав према цртању. Цртање у опште тешко иде и учитељима и ђацима, али ово не долази отуда, што је то предмет тежак, него што га учитељи не умеју предавати. А за ово опет нису учитељи сами криви, јер им њихова школа није дала више спреме за то. Кад се овоме дода да су државне цртанке, и писанке са прегледима врло неудесне и скупе, да су школске клупе свакојаке; да преко године ђаци често немају довољно материјала за цртање и писање, да је већ „стекло право грађанства'' оно замењивање часова вештина часовима „главних" предмета и да надзоркици при давању оцена гледају на главне предмете, а не и на вештине, — онда се стекло све да имамо овако како је, т. ј. цртање слабо, а место писања лепог — писање ружно. Вреди поменути још , да неколико надзорника истичу по кога учитеља, који је постигао особити успех у писању или цртању. Али за цртање махом хвале цртање мапа, ређе и слободноручно цртање. Неки су уз извештаје приложили по коју писанку или који цртеж из школа где им се успех особито допао. А разгледајући ове „особите" радове, видели смо, да има одиста лепих радова, али има и радова сасвим обичних, који су се неком надзорнику чинили особити, те је мислио зачудиће министра, кад му их изнесе. Не зна човек да ли ово долази отуда што ти надзорници и не знају боље, или у оној маси ружних радова, кад су нашли ове, учинили су им се нешто особито.