Просветни гласник

140

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Певање, музика и ручни рад. Узимамо ове нредмете овако уједно зато, што су у закону под .једну тачку стављени, а они сви немају јаче везе међу собом. Певапе се у народ. школама, у опште узев, нонајбоље обрађује од свих т. зв. вештина. Али се из надзорничких извештаја види да је и то врло неједнако. Док је н. пр. код једног учитеља мшшна слушати певање, дотле је код његова суседа управо досадно слушати. Има и таквог певања, на чију се дисхармонију, вели надзорник, и сами ђаци смеју после певања. Но пада у очи, да се код млађих учитеља и учитељица чешће налази лепо певање, по чему се види да учитељске школе у овоме сад дају бољу спрему него нређе, те ће, изгледа,, овај предмет у народ. школама поћи на боље. Што се тиче музике она је у овај закон ушла као Пилат у Вјерују. Ми управо не знамо зашто је сад музика унета, макар и као необавезна, кад тога није било ни пређе у грађанским школама, а није било изгледа да ће се увести сад, кад се народне школе редуцирају. Ко је то, бајаги, мислио да ће се сад и музика увести, и где су то избијале неке наше музикалне тежње, те им је закон изашао на сусрет?! Па како је овај предмет озбиљно у закон стављен, тако је после у пракси и узет: нигде није било ни покушаја да се и музика предаје, а ни .један је надзорник и не помиње у извештају свом. Али је још чуДноватије како је за певање и музику везан ручни рад? Мањ само због речи „по могућству" (у закону пите: „Певање, музика и ручни рад по могућству"). Једно је само тачно: колико се дало могућности за музику, толико и за ручни рад. Оваком стилизацијом закона мислило се само на ручни рад у мушким школама; а изашло је, да тачно по закону даиас није обавезан ручни рад ни у женским школама, јер и за њих вреди оно „по могућству". Учитељице се, истина, нису користиле овом законском одредбом и предају жен. руч. рад свуда у женским школама; али се примећава, да се на много места томе поклања сад мање пажње него пређашњих година. Из надзорничких извештаја не види се у колико је мушких школа предаван ручни рад, јер само један помиње, да је нашао у једној школи ђачке радове из плетарства, и један вели да је нашао нешто ђачких радова пољопривредних справа и алата. Неколико надзорника помињу, да је штета, што је ручни рад у мушким школама сасвим укинут. Један предлаже, да се опет приређују курсеви за спрему учитеља у овом послу, који добровољно хоће то да уче, и да им се после осигура извесан хонорар, кад у школи и то предају. Можда би се више надзорника и учитеља изјаснили за ово, кад би се упитали, или кад би смели с тим изаћи после оне пређашње повике на ручни рад.